Vlada desnog centra je želela da napusti opciju Danske da bude izuzeta iz propisa EU o pravosuđu odnosno unutrašnjim poslovima.

Međutim, sudeći prema sada već prebrojanim glasovima više od 53 odsto građana je reklo "ne" povećanju ovlašćenja Brisela.

"Ovo je jasno ne", rekao je premijer Lars Loke Rasmusen, dodajući da "potpuno poštuje" odluku glasača, prenosi BBC.

Referendum je održan par nedelja posle terorističkih napada u Parizu i u trenutku kada se Evropa nosi sa rekordnim brojem migranata.

Vlada je uz podršku opozicije vodila kampanju za pozitivan odgovor smatrajući da bi to pomoglo danskim vlastima posle napada u Parizu, u trenutku kada raste potreba međunarodne koordinacije u borbi protiv terorizma.

U bloku za veće približavanje Evropskoj uniji bili su i vladajući Liberali i najjača opoziciona stranka Socijaldemokrate, ali su kod glasača prevagnuli argumenti tradicionalnih evroskeptika sa krajnje levice i krajnje desnice, Crveno-zelene koalicije i Danske narodne partije (DF).

Liberali i Socijaldemokrate su tokom kampanje opominjali da će ostanak izuzeća iz zajedničke evropske pravosudne politike Dansku ostaviti izvan Europola, zajedničke policijske agencije EU, dok Crveno-zeleni i DF smatraju da može i treba da se napravi paralelni dogovor o članstvu u Europolu, kakav već imaju neke države koje nisu članice EU.

Za "ne" se zalagala evroskeptična antiimigraciona Danska narodna partija koja smatra da bi odbacivanje izuzeća koja je Danska dogovorila s sa Briselom u pregovorima 1993. godine kao uslov za potpisivanje Sporazuma iz Mastrhita dalo previše ovlašćenja Briselu i moglo dovesti do povećanja broja migranta, prenosi AFP.

Ovo je osmi referendum Danske o odnosu sa EU od ulaska u Uniju 1972. godine, a ishod je praktično identičan referendumu iz 2000. godine o usvajanju evra kada je "ne" takođe reklo 53,2 odsto građana.

Danska je dobila izuzeće za četiri oblasti iz Ugovora iz Mastrihta, kojim su postavljeni temelji Evropske unije, a pored oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, Danska ima izuzeće i iz zajedničke odbrambene politike, zatim monetarne politike, kao i državljanstva EU.