"Američki predsednik može i mora, izvršnom naredbom, da prekine tajne operacije CIA - i samim tim okonča nasleđe neželjenih posledica i zločina koje su one održale, pre svega na Bliskom istoku", istakao je Saks u tekstu koji objavljuje beogradski "Danas".

U odgovoru na pitanje šta uraditi na Bliskom istoku, on naveo da SAD moraju svoje ponekad opravdane spoljnopolitičke ciljeve da sprovode preko Saveta bezbednosti UN.

"Trenutni pristup izgradnje 'koalicija voljnih' predvođenih Amerikom ne samo što je neuspešan, on takođe znači da čak i ispravni američki ciljevi kakav je zaustavljanje Islamske države bivaju blokirani geopolitičkim rivalstvima", dodao je Saks.

Prema njegovim rečima, kada je Savet bezbednosti 2003. odbio rat u Iraku, Americi bi bilo pametnije da se uzdržala od napada, a kada se Rusija usprotivila rušenju sirijskog predsednika Bašara el Asada, bilo bi pametnije da su se SAD uzdržale od tajnih operacija za njegovo svrgavanje. "Sada bi se čitav Savet bezbednosti ujedinio oko globalnog (ali ne američkog) plana borbe protiv Islamske države", ocenjuje Saks.

On, takođe, ističe da SAD i Evropa treba da prihvate realnost da će demokratija na Bliskom istoku proizvesti mnoge pobede islamista na izborima.

"Mnogi izabrani islamistički režimi će propasti, kao što se to dešava sa mnogim lošim vladama. Oni će biti promenjeni na sledećim izborima, ili na ulici, ili će to čak učiniti lokalni generali. Ali novi pokušaji Britanije, Francuske i SAD da drže sve islamiste podalje od vlasti samo onemogućavaju politicko sazrevanje u regionu, dok zapravo ne donose uspeh niti dugoročnu korist", smatra Saks.

Pored toga, on navodi da "domaće gajeni" lideri treba da priznaju da je najvažniji izazov s kojim se islamski svet danas suočava - kvalitet obrazovanja.

"Region zaostaje daleko iza zemalja sa srednjim prihodima u nauci, matematici, tehnologiji, inovacijama, preduzetništvu, razvoju malog biznisa i samim tim stvaranju radnih mesta. Bez obrazovanja visokog kvaliteta, slabi su izgledi za ekonomski prosperitet i političku stabilnost bilo gde", ukazao je Saks.

Konačno, istakao je on, region treba da nađe odgovor na svoju izuzetnu ranjivost prema degradaciji životne sredine i na svoju preteranu zavisnost od ugljovodonika.

"Region sa muslimanskom većinom od Zapadne Afrike do Centralne Azije je najmnogoljudniji sušni region na svetu, suočen sa isušivanjem, pretvaranjem zemlje u pustinje, porastom temperature i nedostatkom hrane", napomenuo je Saks.

Prema njegovim rečima, to su istinski izazovi za Bliski istok, a podele izmedu sunita i šiita, politička budućnost Asada i doktrinarni sporovi su od daleko manje dugoročne važnosti za region.

Saks je profesor održivog razvoja, zdravstvene politike i upravljanja i direktor Earth Instituta na Univerzitetu Kolumbija. Takođe je direktor Mreže za rešenja održivog razvoja pri UN.