Već na početku govora, koji je trajao nešto manje od sat vremena, Obama je priznao da su očekivanja od njegove poslednje godine na položaju, u izbornoj godini, veoma niska, ali je obećao da neće prestati da radi na realizaciji svojih političkih ciljeva.

"I nastaviću da radim na svemu onome na čemu je neophodno da se radi, popravljanju pokvarenog imigracionog sistema, zaštiti naše dece od oružanog nasilja, jednakim dnevnicama za muškarce i žene, plaćenim odsustvima, podizanju minimalne cene rada..."


Obama je odbacio kritike na račun svoje ekonomske politike i poručio da su SAD u ovom trenutku najsnažnija i najtrajnija ekonomija sveta, koja je za vreme njegovog boravka u Beloj kući stvorila 14 miliona radnih mesta i prepolovila stopu nezaposlenosti.

"A ni benzin za manje od dva dolara po galonu nije loša stvar", dodao je, praćen pljeskom.

Kao i priču o ekonomskom propadanju, Obama je odlučno odbacio i retoriku da američki neprijatelji postaju snažniji, dok Amerika slabi.



„SAD su najmoćnija zemlja sveta. Tačka. Niko nije čak ni blizu. Mi trošimo više na našu vojsku nego osam sledećih zemalja na toj listi zajedno. Naše trupe su najjača borbena sila u istoriji sveta. Nijedna zemlja se ne usuđuje da napadne nas ili naše saveznike, jer su svesni da je to put u propast."

On je dodao da istraživanja pokazuju da SAD širom sveta doživljavaju bolje nego kada je došao na položaj, "a kada se radi o bilo kojem važnom međunarodnom pitanju, niko na
svetu ne gleda u Peking ili Moskvu da ih vode, već u nas“.

Kada je reč o spoljnoj politici, Obama je poručio da je „prioritet da se zaštiti američki narod i da se zemlja
obračuna sa terorističkim mrežama“.


Američki predsednik je istakao da i al-Kaida i Islamska država predstavljaju veliku pretnju za SAD i pozvao Kongres da konačno glasa i dozvoli upotrebu vojne sile protiv ISIL.

„Međutim, američki narod bi trebalo da zna, da će – uz akciju Kongresa ili bez nje, ISIL naučiti iste lekcije
kaoje su naučili teroristi pre njih. Ukoliko sumnjate u američku posvećenost - ili moju - da pravda bude
zadovoljena, pitajte Osamu bin Ladena...“

Obama se takođe osvrnuo na one u predsedničkoj predizbornoj kampanji koji se na omalovažavajući način izražavaju o muslimanima, i osudio nedavne napade na muslimaska svetilišta.

"Kada političari vređaju muslimane, kada se vandaliziraju džamije, kada se prijeti nekom đetetu, to nas ne čini nimalo sigurnijima. To nije nazivanje stvarim njihovim pravim imenima. To je jednostavno krivo", rekao je.



"To nas", dodao je Obama, "umanjuje u očima sveta. To nam otežava postizanje naših ciljeva. To, na kraju, izdaje istinu o tome ko smo i kakvi smo kao zemlja."

Obama je tokom govora izneo i druga dostignuća svoje spoljne politike, kao što su zaustavljanje širenja ebole u Zapadnoj Africi, postizanje velikog trgovinskog sporazuma –
Transpacifičkog partnerstva, obnavljanje diplomatskih odnosa sa Kubom i postizanje nuklearnog sporazuma sa Iranom.

Kao jednu od stvari zbog kojih žali tokom svog dosadašnjeg predsednikovanja, Obama je istakao činjenicu da su odnosi dve stranke u poslednjih sedam godina pogoršali, umesto da se poboljšaju.

„Ne sumnjam da bi predsednik, nadaren poput Linkolna ili Ruzvelta, možda bolje rešio tu podelu i grantujem da ću nastaviti da pokušavam da budem bolji u tome, dokle god sam na položaju.“

U ime Republikanske stranke, odgovor na predsednikov govor uputila je Niki Hejli, guvernerka Južne Karoline, četrdeset-trogodišnja Hejli, ćerka indijskih imigranata, rođena kao Nimrata Niki Randava, koja je znatno blaži stav prema imigraciji, nego što je to obično slučaj sa njenim stranačkim kolegama.

„Niko ko je spreman da vredno radi, poštuje zakone i voli američku tradiciju nikad ne bi trebalo da se oseća da nije dobrodošao“, poručila je Hejli.

U Obaminom poslednjem govoru o stanju nacije nije bilouobičajnih političkih predloga, najava izvršnih akcija i novih vladinih programa.