Šef italijanske vlade Romano Prodi podneo je u petak uveče ostavku predsedniku Đorđu Napolitanu nakon što je gornji dom parlamenta, Senat izglasao nepoverenje njegovom kabinetu, javile su agencije.
Prodijeva heterogena koalicija - levih partija i katoličkog centra - nije uspela da premosti velike razlike i pala je posle 20 meseci. Neposredan povod za to je bila ostavka ministra pravde Klementea Mastele koji je osumnjičen za korupciju.
Protiv Romana Prodija, koji je na čelu vlade 20 meseci, sinoć je glasao 161 senator, dok mu je poverenje ukazalo 156 poslanika. Prodiju je bila potrebna većina od 160 senatora.
Objavljivanje rezultata glasanja izazvalo je brojne reakcije, senatori desnice su to dočekali uz aplauze, a Prodi je napustio salu pre proglašenja rezultata.
"Idemo pravo ka (parlamentarnim) izborima. To je velika radost", izjavio je šef Nacionalne alijanse Đanfranko Fini.
Dnevnik "Republika" (La Repubblica), koji je naginje levici, danas piše o "nepravednom odlasku" Prodija koji je usledio nakon pobune njegovih katoličkih savezika koji su oborili vladu nakon 20 meseci.
List "Djornale" (Il Giornale), čiji je vlasnik Silvio Berluskoni, pozdravio je ostavku premijera. Lider desnice i bivši premijer dodao je da bi sada trebalo ići na glasanje.
S druge strane, šef levog centra i gradonačelnik Rima Valter Veltroni upozorio na opasnost od raspisivanja prevremenih izbora.
"Trebalo bi sprečiti raspisivanje prevremenih izbora jer bi to dovelo zemlju u dramatičnu situaciju", rekao je Veltroni koji se zalaže za izmenu izbornog zakona pre novih izbora.
Prodijeva heterogena koalicija - levih partija i katoličkog centra - nije uspela da premosti velike razlike i pala je posle 20 meseci. Neposredan povod za to je bila ostavka ministra pravde Klementea Mastele koji je osumnjičen za korupciju.
Protiv Romana Prodija, koji je na čelu vlade 20 meseci, sinoć je glasao 161 senator, dok mu je poverenje ukazalo 156 poslanika. Prodiju je bila potrebna većina od 160 senatora.
Objavljivanje rezultata glasanja izazvalo je brojne reakcije, senatori desnice su to dočekali uz aplauze, a Prodi je napustio salu pre proglašenja rezultata.
"Idemo pravo ka (parlamentarnim) izborima. To je velika radost", izjavio je šef Nacionalne alijanse Đanfranko Fini.
Dnevnik "Republika" (La Repubblica), koji je naginje levici, danas piše o "nepravednom odlasku" Prodija koji je usledio nakon pobune njegovih katoličkih savezika koji su oborili vladu nakon 20 meseci.
List "Djornale" (Il Giornale), čiji je vlasnik Silvio Berluskoni, pozdravio je ostavku premijera. Lider desnice i bivši premijer dodao je da bi sada trebalo ići na glasanje.
S druge strane, šef levog centra i gradonačelnik Rima Valter Veltroni upozorio na opasnost od raspisivanja prevremenih izbora.
"Trebalo bi sprečiti raspisivanje prevremenih izbora jer bi to dovelo zemlju u dramatičnu situaciju", rekao je Veltroni koji se zalaže za izmenu izbornog zakona pre novih izbora.
Predsednik Napolitano počinje konsultacije sa stranačkim liderima
Predsednik Italije Đorđo Napolitano u petak, prema ustavu, počinje konsultacije s partijskim i parlamentarnim liderima, kao i sa bivšim šefovima države kako bi zemlja prevazišla političku krizu u koju je zapala posle Prodijeve ostavke.
Prema procenama agencija, pregovori će biti teški i dugi pošto ne postoji saglasnost između glavnih političkih snaga u zemlji. Postoji nekoliko scenarija za izlazak iz sadašnje krize.
Lideri pojedinih partija se zalažu za hitno raspisivanje vanrednih izbora, pre svega bivši premijer Silvio Berluskoni, koji se očigledno nada da bi, u tom slučaju, ponovo došao na čelo vlade.
Prema nekim procenama, on bi u odnosu na dosadašnju vladajuću koaliciju dobio 10 odsto više glasova.
Poznavaoci političkih prilika u Italiji tvrde da je predsednik Napolitano protivnik raspisivanja vanrednih izbora jer bi to uvelo zemlju u višemesečnu krizu.
On će, kako se veruje, pokušati da ubedi svoje sagovornike da pokušaju da formiraju novu vladu i da nađu nove saveznike u parlamentu.
Osim izborne reforme, pominje se i formiranje "insititucionalne vlade", u koju bi ušle vodeće političke partije koje su dosad bile na vlasti i one iz opozicije, a na čelu takve vlade našao bi se predsednik Senata Franko Marini.
Mnogi Italijani se nadaju da će izborna reforma izlečiti horničnu nestabilnost, koja se ogleda u činjenicu da je Prodijeva vlada, koja je trajala 20 meseci, bila sedma vlada u Italiji koja je najduže bila na vlasti od Drugog svetskog rata.
(agencije/MONDO)
Prema procenama agencija, pregovori će biti teški i dugi pošto ne postoji saglasnost između glavnih političkih snaga u zemlji. Postoji nekoliko scenarija za izlazak iz sadašnje krize.
Lideri pojedinih partija se zalažu za hitno raspisivanje vanrednih izbora, pre svega bivši premijer Silvio Berluskoni, koji se očigledno nada da bi, u tom slučaju, ponovo došao na čelo vlade.
Prema nekim procenama, on bi u odnosu na dosadašnju vladajuću koaliciju dobio 10 odsto više glasova.
Poznavaoci političkih prilika u Italiji tvrde da je predsednik Napolitano protivnik raspisivanja vanrednih izbora jer bi to uvelo zemlju u višemesečnu krizu.
On će, kako se veruje, pokušati da ubedi svoje sagovornike da pokušaju da formiraju novu vladu i da nađu nove saveznike u parlamentu.
Osim izborne reforme, pominje se i formiranje "insititucionalne vlade", u koju bi ušle vodeće političke partije koje su dosad bile na vlasti i one iz opozicije, a na čelu takve vlade našao bi se predsednik Senata Franko Marini.
Mnogi Italijani se nadaju da će izborna reforma izlečiti horničnu nestabilnost, koja se ogleda u činjenicu da je Prodijeva vlada, koja je trajala 20 meseci, bila sedma vlada u Italiji koja je najduže bila na vlasti od Drugog svetskog rata.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.