Amerikanci su izgubili kontrolu nad špijunskim satelitom, veličine autobusa, koji bi mogao da padne bilo gde na Zemlju i dovede u opasnost neke od državnih tajni SAD.
Veliki američki satelit korišćen za špijunažu neće moći da bude prizemljen u februaru ili martu, kako je ranije planirano, zbog toga što je došlo do gubitka kontrole nad letelicom, saopštile su američke vlasti.
Satelit, za kojeg se pretpostavlja da nosi veliku količinu poverljivih informacija, mogao bi da padne bilo gde na Zemlju i to sada nije moguće predvideti, rekao je agenciji Asošijeted pres američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
Satelit je težak više od 9.000 kilograma i veličine je omanjeg autobusa. U slučaju pada na čvršto tlo, mogao bi da napravi krater koji bi bio oko 10 puta manji od onog kada je 2003. šatl Kolumbija pao na zemlju.
"Odgovarajuće vladine agencije nadgledaju situaciju", izjavio portparol Nacionalnog saveta za bezbednost Gordon Džondrou.
Džondrou je dodao da svake godine veliki broj satelita bude poslat u orbitu i da se potom bezbedno prizemljuju, dodajući da je u toku potraga za rešenjem kako da i ovoga puta ne bude načinjena bilo kakva šteta.
On nije želeo da komentariše da li postoji mogućnost da satelit bude oboren projektilom sa zemlje, dodajući da bi sada bilo neprikladno iznositi detalje.
Američki stručnjak za bezbednost Džon Pajk izjavio je da bi taj satelit mogao da dovede u opasnost neke od američkih državnih tajni. Uobičajena je praksa, kaže Pajk, da se takvi sateliti prizemljuju u okean, kako niko ne bi mogao da se domogne informacija koje nose.
Najveći nekotrolisani pad neke svemirske letelice dogodio se 1979. godine kada je šatl Skajlab težine 78 tona pao u Indijski okean, zapadno od Australije. U tom incidentu nije bilo povređenih.
(Beta/Na slici:Snimak Sarejeva iz špijunskog satelita SAD iz 1995. godine)
Satelit, za kojeg se pretpostavlja da nosi veliku količinu poverljivih informacija, mogao bi da padne bilo gde na Zemlju i to sada nije moguće predvideti, rekao je agenciji Asošijeted pres američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
Satelit je težak više od 9.000 kilograma i veličine je omanjeg autobusa. U slučaju pada na čvršto tlo, mogao bi da napravi krater koji bi bio oko 10 puta manji od onog kada je 2003. šatl Kolumbija pao na zemlju.
"Odgovarajuće vladine agencije nadgledaju situaciju", izjavio portparol Nacionalnog saveta za bezbednost Gordon Džondrou.
Džondrou je dodao da svake godine veliki broj satelita bude poslat u orbitu i da se potom bezbedno prizemljuju, dodajući da je u toku potraga za rešenjem kako da i ovoga puta ne bude načinjena bilo kakva šteta.
On nije želeo da komentariše da li postoji mogućnost da satelit bude oboren projektilom sa zemlje, dodajući da bi sada bilo neprikladno iznositi detalje.
Američki stručnjak za bezbednost Džon Pajk izjavio je da bi taj satelit mogao da dovede u opasnost neke od američkih državnih tajni. Uobičajena je praksa, kaže Pajk, da se takvi sateliti prizemljuju u okean, kako niko ne bi mogao da se domogne informacija koje nose.
Najveći nekotrolisani pad neke svemirske letelice dogodio se 1979. godine kada je šatl Skajlab težine 78 tona pao u Indijski okean, zapadno od Australije. U tom incidentu nije bilo povređenih.
(Beta/Na slici:Snimak Sarejeva iz špijunskog satelita SAD iz 1995. godine)
