Rusija ne vodi konzistentnu spoljnu politiku, jer hoće zapadni novac dok istovremeno kod potencijalnih investitora stvara o sebi utisak kao o državi-agresoru.
Rusija s jedne strane želi da pozajmljuje od Zapada novac, gradi gasovode ka Evropi i spasava svoju ekonomiju, a s druge, kod potencijalnih donatora stvara utisak države - agresora koja se meša u unutrašnje stvari evropskih država, ocenjeno je danas u redakcijskom komentaru ruskog portala Gazeta.
Jedan od vodećih ruskih portala navodi primer Crne Gore i izjavu zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Alekseja Meškova o referendumu o ulasku te zemlje u NATO.
"U atmosferi oštrog pada cene nafte i rublje, novac je potreban sve više. Pri tom naše diplomate, koje bi trebalo da mire, a ne da svađaju zemlje, svojim izjavama koje očigledno nisu spontane, i ne izražavaju njihovu ličnu tačku gledišta, čine sve da ti potencijalni donatori dobiju utisak da je Rusija zemlja-agresor, koji se stalno meša u unutrašnje stvari evropskih država", navodi se u komentaru.
Portal citira izjavu Meškova koji je rekao da se "preduzimaju ogromni napori da se ne održi referendum o ulasku Crne Gore u NATO, jer je jasno da proatlantske snage nisu ubeđene da će se crnogorski narod, ako bude bio u mogućnosti, baciti u naručje onima koji su ga nedavno bombardovali".
"Kao prvo, referendum u Crnoj Gori nije objavljen, i raspisivanje je suvereno pravo crnogorskih vlasti, a ne Rusije. Kao drugo, sam ulazak Crne Gore u NATO niko u svetu, osim u Rusiji, ne smatra problemom i ne traži referendum o tome", ocenjuje se u komentaru.
Gazeta piše da u oblasti demokratskih procedura, Rusija "sigurno nije ta zemlja koja može da uči Evropu kako se održavaju referendumi".
"Skandal koji provociramo oko Crne Gore nije jedini. Želeći što skorije ukidanje sankcija ili makar raskol Evrope oko toga, Rusija je smislila da pogorša i onako komplikovane odnose s Nemačkom, ključnom zemljom EU, od koje zavisi ukidanje evropskih sankcija", dodaje se u tekstu.
Gazeta kao primer navodi priču s navodnim silovanjem ruske devojčice u Berlinu, o čemu je izvestila ruska televizija, a potom se uključili i ruski zvaničnici napadajući Berlin zbog tog slučaja.
Objašnjavajući takvo ponašanje Moskve, Gazeta podseća na psihološki efekat kojim čovek koji stalno izmišlja činjenice, počinje u njih da veruje.
Kao drugi mogući razlog, portal navodi da u Rusiju iz njenih predstavništava stižu informacije koje u Moskvi žele da čuju, a ne ono što se zaista događa.
"Ako se ozbiljne političke odluke donose na osnovu iskrivljene informacije, nije isključeno da rukovodstvo zemlje stvarno misli da antizapadna politika Rusije donosi plodove. I da veruje da tačku gledišta Moskve deli sve više Nemaca, Crnogoraca, Francuza i Amerikanaca, umornih od 'mlakog Obame'", ocenjuje portal.
Gazeta piše da Rusija sprovodi svoju spoljnu politiku polazeći od viđenja sveta u kojem nema i ne može biti demokratije, nema političke volje pojedinih zemalja, nema nacionalnih interesa koji se principijelno razlikuju od ruskih interesa.
"Međutim, ta politika, gledajući sa strane sve više izgleda čudno i neadekvatno", navodi Gazeta.
