Više hiljada sekularnih Turaka protestovalo je u subotu protiv plana vlade u Ankari, koji će studentkinjama dozvoljavati da nose tradicionalne muslimanske marame na univerzitetu.
Smatra se da bi taj potez vodio strožijoj formi islama u državi.
"Turska je sekularna i ostaće sekularna", uzvikivali su demonstranti, mašući državnim zastavama i noseći slike Mustafe Kemala Ataturka, utemeljivača sekularne države, ispred njegovog mauzoleja u Ankari.
Turski parlament bi trebalo sledeće sedmice da odobri amandman na ustav, koji je predložila islamistička Partija pravde i razvoja premijera Redžepa Tajipa Erdogana, čiji je cilj da studentkinjama bude ukinuta zabrana nošenja hidžaba, tradicionalne muslimanske marame.
Ta zabrana važi od 1989. godine.
Sekularisti strahuju međutim da bi ukidanje zabrane, vremenom, dovelo do velikog pritiska na žene koje ne nose hidžab, da to učine, preneo je Rojters.
Debata o nošenju marama je centralna za kompleksni identitet Turske, mlade demokratije koja pokušava da izađe u susret zahtevima kako muslimanskog stanovništva, tako i sekularne prozapadne elite, prenela je britanska novinska agencija.
Sekularna elita koju među ostalima čine generali, sudije i rektori univerziteta, vidi hidžab kao simbol radikalnog islama i pretnju sekularnom uređenju države.
Partija premijera Erdogana to demantuje, navodeći da je nošenje hidžaba pitanje religijskih i ličnih sloboda.
Ankete među građanima pokazuju, da u državi od 70 miliona stanovnika, gde oko dve trećine žena pokriva glavu maramom, postoji podrška vladinom planu o ukidanju zabrane nošenja hidžaba na univerzitetima, naveo je Rojters.
(Tanjug)
Smatra se da bi taj potez vodio strožijoj formi islama u državi.
"Turska je sekularna i ostaće sekularna", uzvikivali su demonstranti, mašući državnim zastavama i noseći slike Mustafe Kemala Ataturka, utemeljivača sekularne države, ispred njegovog mauzoleja u Ankari.
Turski parlament bi trebalo sledeće sedmice da odobri amandman na ustav, koji je predložila islamistička Partija pravde i razvoja premijera Redžepa Tajipa Erdogana, čiji je cilj da studentkinjama bude ukinuta zabrana nošenja hidžaba, tradicionalne muslimanske marame.
Ta zabrana važi od 1989. godine.
Sekularisti strahuju međutim da bi ukidanje zabrane, vremenom, dovelo do velikog pritiska na žene koje ne nose hidžab, da to učine, preneo je Rojters.
Debata o nošenju marama je centralna za kompleksni identitet Turske, mlade demokratije koja pokušava da izađe u susret zahtevima kako muslimanskog stanovništva, tako i sekularne prozapadne elite, prenela je britanska novinska agencija.
Sekularna elita koju među ostalima čine generali, sudije i rektori univerziteta, vidi hidžab kao simbol radikalnog islama i pretnju sekularnom uređenju države.
Partija premijera Erdogana to demantuje, navodeći da je nošenje hidžaba pitanje religijskih i ličnih sloboda.
Ankete među građanima pokazuju, da u državi od 70 miliona stanovnika, gde oko dve trećine žena pokriva glavu maramom, postoji podrška vladinom planu o ukidanju zabrane nošenja hidžaba na univerzitetima, naveo je Rojters.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.