Eksplozija se dogodila 6. februara i oslobidila je energiju ravnu eksploziji 13.000 tona eksploziva TNT, što je 40 puta manje energije oslobođene u padu meteora na ruski grad Čeljabinsk.

Ipak, od meteora koji je pukao iznad Atlantika veći je samo onaj iz Čeljabinska.

Eksplozija se dogodila na visini od 30 kilometara iznad mesta udaljenog 1.000 kilometara od obale Brazila.

Ljudi nisu videli ovaj događaj jer je meteor pao predaleko od kopna, dok je pad meteora u Čeljabinsku oštetio 3.000 objekata i izazvao mnoge povrede ljudi.

"Da je meteor koji se rasprsnuo iznad Atlantika eksplodirao iznad naseljenog područja, sigurno bi se tresli prozori i mnogi ljudi bi se uplašili, ali ne bi bilo veće štete", objasnio je američki astronom Fil Plejt.

Na Zemlju dnevno padne oko 100 tona ostataka meteora, koje izazivaju neznatnu štetu ili uopšte nema štete jer je reč o malim komadima, kaže Plejt.

Veći komadi se uglavnom raspadnu pri brzinama između 10 kilometara u sekundi i 100 kilometara u sekundi i sagore u atmosferi pre nego što stignu do Zemljine površine.

Događaji poput onog od 6. februara iznad Atlantika zbivaju se nekoliko puta godišnje, ali ih ljudi uglavnom ne primete jer ostaci meteora najčešće padaju u okeane.

Iako su ljudske žrtve od udara meteora veoma retke, nedavno je Indijac poginuo od udara "vatrene lopte" u privatnom koledžu u indijskoj provinciji Tamil Nadu.

Verovatnoća da čovek pogine od udara nebeskog tela je jedan prema 250 miliona.