Pitanje pristupanja Ukrajine u članstvo NATO izazvalo je oštre razmirice u parlamentu (Vrhovnoj radi) između opozicionih i vladajućih stranaka, koje su na momente pretile da prerastu u tuču, javili su ruski mediji.
Opozicija je zahtevala da se povuče potpis predsednika Rade Arsenija Jacenjuka ispod pisma koje su predsednik, premijer i predsednik parlamenta uputili sredinom januara generalnom sekretaru NATO sa molbom da se Ukrajina priključi Akcionom planu za pristupanje Alijansi.
Opozicioni poslanici u jednom trenutku blokirali su Jacenjuka u njegovom kabinetu.
Partija regiona zahtevala je da se po hitnom postupku razmotri rezolucija o nedopustivosti stupanja Ukrajine u NATO, a njeni poslanici su na stolu predsedavajućeg zakačili transparent "NATO neće proći".
Razmirice u skupštini primorale su predsednika države Viktora Juščenka da odustane od istupanja na sednici sa godišnjim obraćanjem o unutrašnjoj i spoljnoj politici zemlje, i on je bez obraćanja otišao u radnu posetu u Ženevu, gde je potpisao protokol o stupanju Ukrajine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
Jacenjuk je izjavio da nema kompromisa u odnosu skupštinske odluke o NATO-u, nakon što su razmotrene tri njene varijante: podrška obraćanja rukovodstva zemlje, odbijanje podrške i kompromisna varijanta u kojoj je predviđeno sprovođenje referenduma neposredno pred stupanje u Savez.
"Sloge nema", rekao je predsednik skupštine.
Nekadašnji predsednik skupštine i deputat Vladimir Litvin smatra da kriza u parlamentu može da dovede do samoraspuštanja Rade.
Prema njegovim rečima, tokom konsultacija kod Jacenjuka "sve strane su se saglasile o neophodnosti sprovođenja prevremenih parlamentarnih izbora".
"Sada su počeli da plaše jedni druge da će danas početi 30-dnevni rok posle kojeg je moguće prevremeno raspuštanje Rade. Mislim da je potrebno ne plašenje, nego odluka i da pođemo na izbore", rekao je Litvin.
I lider komunista Pjotr Simonenko smatra da je "parlament na ivici raskola", a odgovornost za to pripisuje Juščenku, predsednici vlade Juliji Timošenko i Jacenjuku, jer su potpisali pismo o težnjama Ukrajine da se priključi Akcionom planu.
Opozicija je zahtevala da se povuče potpis predsednika Rade Arsenija Jacenjuka ispod pisma koje su predsednik, premijer i predsednik parlamenta uputili sredinom januara generalnom sekretaru NATO sa molbom da se Ukrajina priključi Akcionom planu za pristupanje Alijansi.
Opozicioni poslanici u jednom trenutku blokirali su Jacenjuka u njegovom kabinetu.
Partija regiona zahtevala je da se po hitnom postupku razmotri rezolucija o nedopustivosti stupanja Ukrajine u NATO, a njeni poslanici su na stolu predsedavajućeg zakačili transparent "NATO neće proći".
Razmirice u skupštini primorale su predsednika države Viktora Juščenka da odustane od istupanja na sednici sa godišnjim obraćanjem o unutrašnjoj i spoljnoj politici zemlje, i on je bez obraćanja otišao u radnu posetu u Ženevu, gde je potpisao protokol o stupanju Ukrajine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
Jacenjuk je izjavio da nema kompromisa u odnosu skupštinske odluke o NATO-u, nakon što su razmotrene tri njene varijante: podrška obraćanja rukovodstva zemlje, odbijanje podrške i kompromisna varijanta u kojoj je predviđeno sprovođenje referenduma neposredno pred stupanje u Savez.
"Sloge nema", rekao je predsednik skupštine.
Nekadašnji predsednik skupštine i deputat Vladimir Litvin smatra da kriza u parlamentu može da dovede do samoraspuštanja Rade.
Prema njegovim rečima, tokom konsultacija kod Jacenjuka "sve strane su se saglasile o neophodnosti sprovođenja prevremenih parlamentarnih izbora".
"Sada su počeli da plaše jedni druge da će danas početi 30-dnevni rok posle kojeg je moguće prevremeno raspuštanje Rade. Mislim da je potrebno ne plašenje, nego odluka i da pođemo na izbore", rekao je Litvin.
I lider komunista Pjotr Simonenko smatra da je "parlament na ivici raskola", a odgovornost za to pripisuje Juščenku, predsednici vlade Juliji Timošenko i Jacenjuku, jer su potpisali pismo o težnjama Ukrajine da se priključi Akcionom planu.
STO odobrila članstvo Ukrajini
Svetska trgovinska organizacija odobrila je članstvo Ukrajini, čiji je predsednik Viktor Juščenko nakon toga izjavio da njegova zemlja odlučno podržava nameru Rusije da uđe u tu organizaciju.
"Ukrajina potpuno podržava ulazak Ruske Federacije i nadamo se da će to ubrzo biti izvodivo", rekao je Juščenko novinarima u Ženevi.
Članstvo u STO, koja odlučuje o svetskom trgovinskom sistemu, otvoriće Ukrajini nova tržišta i uspostaviti konkurenciju u odnosu na domaću industriju.
Ono će joj, takođe, omogućiti da se odupre ekonomskom uticaju Rusije, najveće zemlje koja još uvek nije članica STO, a namerava da pristupi tom telu.
Po pravilima STO, njene članice moraju da uspostavljaju trgovinsku saradnju sa svim ostalim članicama koje to zahtevaju. Odluke se u toj organizaciji donose konsenzusom i svaka članica ima pravo veta.
Kijev možda smatra, komentariše Rojters, da je bolje da Rusiju, svog drugog po veličini trgovinskog partnera, ima unutar STO i da igra po pravilima, radije nego da koristi pristup kao oružje.
Bivša sovjetska republika sada ima šest meseci da ratifikuje pristup u STO, a član će postati 30 dana posle toga.
Da li će postati 152. ili 153. članica zavisi od toga da li će afrička Zelenortska ostrva, čiji je pristup odobren u decembru, ratifikovati članstvo pre Ukrajine.
Članstvo, posle četrnaestogodišnjih pregovora, ispunjava Juščenkovo obećanje da će Ukrajinu približiti zapadu.
Juščenko, takođe, pokušava da Ukrajinu uvede u NATO.
(agencije/MONDO)
"Ukrajina potpuno podržava ulazak Ruske Federacije i nadamo se da će to ubrzo biti izvodivo", rekao je Juščenko novinarima u Ženevi.
Članstvo u STO, koja odlučuje o svetskom trgovinskom sistemu, otvoriće Ukrajini nova tržišta i uspostaviti konkurenciju u odnosu na domaću industriju.
Ono će joj, takođe, omogućiti da se odupre ekonomskom uticaju Rusije, najveće zemlje koja još uvek nije članica STO, a namerava da pristupi tom telu.
Po pravilima STO, njene članice moraju da uspostavljaju trgovinsku saradnju sa svim ostalim članicama koje to zahtevaju. Odluke se u toj organizaciji donose konsenzusom i svaka članica ima pravo veta.
Kijev možda smatra, komentariše Rojters, da je bolje da Rusiju, svog drugog po veličini trgovinskog partnera, ima unutar STO i da igra po pravilima, radije nego da koristi pristup kao oružje.
Bivša sovjetska republika sada ima šest meseci da ratifikuje pristup u STO, a član će postati 30 dana posle toga.
Da li će postati 152. ili 153. članica zavisi od toga da li će afrička Zelenortska ostrva, čiji je pristup odobren u decembru, ratifikovati članstvo pre Ukrajine.
Članstvo, posle četrnaestogodišnjih pregovora, ispunjava Juščenkovo obećanje da će Ukrajinu približiti zapadu.
Juščenko, takođe, pokušava da Ukrajinu uvede u NATO.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.