Ruski biznismen Mihail Hodorkovski, koji je uhapšen u oktobru 2003, izrazio je sumnje da će Dmitrij Medvedev, najverovatniji sledeći ruski predsednik, moći da ispravi povrede zakona počinjene za vreme vladavine Vladimira Putina, piše londonski "Fajnenšel tajms" (The Financial Times).

Govoreći u sudnici u sibirskom gradu Čita, koji se nalazi 6.500 kilometara istočno od Moskve, a u kojem je zatočen, Hodorkovski je rekao da režim Putina koristi zakon da bi se obračunao s političkim protivnicima, naročito biznismenima kao što je on.

Upitan da li misli da će Medvedev, koga je Putin podržao kao svog naslednika, moći to da promeni, on je rekao da bi to za potencijalnog Putinovog naslednika bilo veoma teško.

"Ne mogu to ni da zamislim... Tradicija, javno mnjenje i nedostatak snaga koje bi mogle da podrže bilo kakve akcije u pravcu vladavine zakona, sve je protiv njega. Tako da samo Bog može da mu da snagu da to učini. Sve što mi možemo, jeste da se nadamo", rekao je nekada najbogatiji Rus.

Kremlj insistira na tome da je zaveo red posle haotičnih 1990-ih, kada su Hodorkovski i drugi stekli ogromno bogatstvo prisvajajući državnu imovinu. Medjutim, Hodorkovski je rekao da je najveći problem Rusije nedostatak vladavine zakona, koji su, kako je naveo, gori nego u Kini.

"Zakoni mogu biti i bolji i gori. Ali ljudi treba da se pridržavaju zakona, a ne da ih koriste u svoje sopstvene svrhe", dodao je Hodorkovski.

On je, međutim, rekao da ne deli zabrinutost nekih građanskih udruženja i opozicionih lidera da bi moglo da dođe do daljeg opadanja demokratskih sloboda u Rusiji.

"Ljudi mogu da žive slobodno. Internet funkcioniše", rekao je Hodorkovski i dodao da je prosto nemoguće da bi Rusija mogla da se vrati u najmračnije dane sovjetske prošlosti.

On je naveo da ne veruje da je kineski model kapitalizma dobro rešenje za Rusiju.

"Ubeđen sam da je Rusija evropska zemlja, sa demokratskom tradicijom, koja je više nego jednom bila povređena tokom njene istorije, ali ipak je bila njena tradicija", istakao je Hodorkovski.

On je uhapšen u oktobru 2003, a u junu 2005. je osuđen na osam godina zatvora zbog prevare i utaje poreza. Njegova energetska kompanija Jukos, od koje je on, posle sporne privatizacije 1995, napravio jednu od najvećih ruskih kompanija, morala je deo po deo da otplati zaostale poreske obaveze, vredne 28 milijardi dolara.

Prvi deo kazne odslužio je u zatvoru u Krasnokamensku, gradu koji se nalazi uz samu granicu sa Kinom. Nakon toga je prošle godine prebačen u regionalnu prestonicu, pošto su protiv njega podignute nove optužbe za proneveru dodatnih 30 milijardi dolara u Jukosu.

Ako bi bio proglašen krivim po novim optužbama, mogao bi biti osuđen na kaznu do 22 godine zatvora.

On je izrazio prezir prema svim napadima na njegov Jukos. "Te optužbe nisu povezane sa realnim zločinima, već sa željom da se utiče na ljude da se odreknu savesti i da se svedoci ubede da daju tražene dokaze. To je sve u vezi sa potrebom vlasti da stvara konflikte."

Kremlj je saopštio da su sve optužbe podignute protiv Hodorkovskog pravno zasnovane i da on nije politički zatvorenik, već osuđeni kriminalac.

Pristalice Hodorkovskog, međutim, njega vide kao žrtvu politički motivisanog odgovora na njegove političke aktivnosti.

Hodorkovski je rekao da planira da nastavi štrajk gladju sve dok ne budu ispunjeni njegovi zahtevi vezani za Vasilija Aleksanijana, bivšeg potpredsednika Jukosa, obolelog od side, a kome zatvorske vlasti ne dozvoljavaju da napusti zatvor kako bi se lečio u civilnoj bolnici.

On je dodao da sada mirno prihvata rasparčavanje Jukosa.

"Sve živce sam pogubio 2004, kada je kompanija, koja je dobro poslovala, nasilno pripojena Rosnjeftu", istakao je Hodorkovski, a prenosi "Fajnenšel tajms".

(Beta)