Žoao Pereira de Souza, 71-godišnjak koji živi u selu Proveta na moru, u brazilskoj državi Rio de Žaneiro, pre pet godina je na plaži pronašao pingvina koji je bio gotovo mrtav. Perje pingvina je bilo natopljeno naftom i bio je gladan i isrcpljen.

Žoao ga je hranio sardinama i drugom ribom i nazvao ga Dindim.

Kada se pingvin potpuno oporavio, vremešni Brazilac je hteo da ga vrati u prirodno okruženje. Ali... pingvin nije hteo da ode!

"Ostao je kod mene čitavih 11 meseci, a onda, taman kada je dobio novo perje, nestao je", priseća se Žoao.

Nekoliko meseci kasnije, Žoao je ponovo ugledao Dindima! Pingvin je doplivao do plaže, video Žoaa i pratio ga do kuće.

Od tada, svake godine, Dindim odlazi i vraća se Žoau. Veruje se da prepliva čak 8.000 kilometara(!) samo da bi ponovo video svog spasioca! Ostane kod Žoaa osam meseci godišnje,

"Volim ovog pingvina kao rođeno dete. Mislim da i on voli mene. Niko ne sme da ga dira osim mene, on to ne dozvoljava, zna da bocne. Voli da mi sedne u krilo, da ga kupam, da ga hranim, da ga nosim. Kada je otišao prvi put, svi su mi govorili da se više nikada neće vratiti, ali evo, već četvrtu, petu godinu stalno me posećuje. Dođe u junu i ostane do februara kada se vraća kući (obale Argentine ili Čilea)", kaže Žoao.

Ovaj Brazilac kaže da se svaki put Dindim vraća još srećniji.


Biolog, profesor Krajevski, koji je napravio reportažu o ovom ribaru, kaže da nikad ništa sličnije nije video.

"Mislim da pingvin doživljava Žoaa kao člana svoje porodice i veruje da je i on pingvin. Neverovatno je da, poput psa koji maše repom kad vidi gazdu, tako i ovaj pingvin zamaše krilima i ispušta neke radosne zvuke", kaže on.