Predsednik Istočnog Timora Hose Ramos-Horta, koga su u ponedeljak ujutro pobunjenici ranili u stomak u njegovoj kući u Diliju, nalazi se u veštački izazvanoj komi i na aparatima je, izjavio je portparol australijske organizacije za evakuaciju povređenih.
"On je u kritičnom stanju, na aparatu za disanje i u indukovanoj komi", rekao je portparol organizacije "Kerflajt" za medicinsku evakuaciju, pošto je Ramos-Horta prevezen iz bolnice u Darvin u Australiji na lečenje.
"Njegovo stanje je veoma teško, ali stabilno", izjavio je australijski premijer Kevin Rud.
Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun je saopštio da je "šokiran i zaprepašćen napadima koji su neprihvatljivi" i koje kategorički osuđuje.
Premijer Istočnog Timora Ksanana Gusmao, koji je takođe bio meta u drugom napadu pobunjenika, potvrdio je da su u rezidencije Ramosa-Horte, nađena dva tela, od kojih je jedno vođe pobunjenika Alfreda Reinada.
Gusmao je izjavio da su pobunjenici pucali na njegova kola dok je bio na putu za kancelariju, naglašavajući da je sada "situacija pod kontrolom".
Premijer je pozvao stanovništvo da ostane mirno i "dopusti državi da ponovo uspostavi zakon i red".
Ramos-Horta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1996. godine, teško je ranjen pred zoru iz vatrenog oružja kada su pobunjenici napali njegovu kuću u Diliju, saopštila je vojska.
U zemlji su pojačane mere bezbednosti, posebno u Diliju, saopštile su UN. Škole i vladine zgrade su zatvorene. Džakarta je pojačala patrole i nadgledanje svoje granice sa Istočnim Timorom.
Australijski premijer je obećao da će poslati na lice mesta više vojnika i policajaca, čiji broj sada iznosi 800. Novi Zeland je mobilisao vojnike za eventualnu misiju pojačanja.
Ramos-Horta, koji je izabran prošle godine za predsednika, pošto je prethodno bio premijer, već više od 30 godina je simbol borbe za slobodu ove male zemlje sa većinskim katoličkim stanovništvom.
U martu 2006. godine, Alfredo Renaido je predvodio pobunu 600 vojnika, koje je tada demobilisao premijer Mari Alkatiri.
U pobuni tih vojnika protiv vlade ubijeno je 37 ljudi, a 150.000 stanovnika Ističnog Timora bilo primorano da napusti svoje domove zbog sukoba.
Premijer Alkatiri je tada podneo ostavku, a red u zemlji su uspostavile međunarodne snage i policija.
U julu 2006. godine Reinada su uhapsile australijske trupe, zbog posedovanja oružja, ali je u avgustu iste godine uspeo da pobegne sa još 55 zatočenika.
Bivša portugalska kolonija, Istočni Timor je zvanično stekao nezavisnost 2002. godine posle dve i po godine pod administracijom Ujedninjenih nacija, nakon referenduma o nezavisnosti od Indonezije, održanog 1999. godine.
(Tanjug)
"On je u kritičnom stanju, na aparatu za disanje i u indukovanoj komi", rekao je portparol organizacije "Kerflajt" za medicinsku evakuaciju, pošto je Ramos-Horta prevezen iz bolnice u Darvin u Australiji na lečenje.
"Njegovo stanje je veoma teško, ali stabilno", izjavio je australijski premijer Kevin Rud.
Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun je saopštio da je "šokiran i zaprepašćen napadima koji su neprihvatljivi" i koje kategorički osuđuje.
Premijer Istočnog Timora Ksanana Gusmao, koji je takođe bio meta u drugom napadu pobunjenika, potvrdio je da su u rezidencije Ramosa-Horte, nađena dva tela, od kojih je jedno vođe pobunjenika Alfreda Reinada.
Gusmao je izjavio da su pobunjenici pucali na njegova kola dok je bio na putu za kancelariju, naglašavajući da je sada "situacija pod kontrolom".
Premijer je pozvao stanovništvo da ostane mirno i "dopusti državi da ponovo uspostavi zakon i red".
Ramos-Horta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1996. godine, teško je ranjen pred zoru iz vatrenog oružja kada su pobunjenici napali njegovu kuću u Diliju, saopštila je vojska.
U zemlji su pojačane mere bezbednosti, posebno u Diliju, saopštile su UN. Škole i vladine zgrade su zatvorene. Džakarta je pojačala patrole i nadgledanje svoje granice sa Istočnim Timorom.
Australijski premijer je obećao da će poslati na lice mesta više vojnika i policajaca, čiji broj sada iznosi 800. Novi Zeland je mobilisao vojnike za eventualnu misiju pojačanja.
Ramos-Horta, koji je izabran prošle godine za predsednika, pošto je prethodno bio premijer, već više od 30 godina je simbol borbe za slobodu ove male zemlje sa većinskim katoličkim stanovništvom.
U martu 2006. godine, Alfredo Renaido je predvodio pobunu 600 vojnika, koje je tada demobilisao premijer Mari Alkatiri.
U pobuni tih vojnika protiv vlade ubijeno je 37 ljudi, a 150.000 stanovnika Ističnog Timora bilo primorano da napusti svoje domove zbog sukoba.
Premijer Alkatiri je tada podneo ostavku, a red u zemlji su uspostavile međunarodne snage i policija.
U julu 2006. godine Reinada su uhapsile australijske trupe, zbog posedovanja oružja, ali je u avgustu iste godine uspeo da pobegne sa još 55 zatočenika.
Bivša portugalska kolonija, Istočni Timor je zvanično stekao nezavisnost 2002. godine posle dve i po godine pod administracijom Ujedninjenih nacija, nakon referenduma o nezavisnosti od Indonezije, održanog 1999. godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.