Pre tačno 100 godina, 20. marta 1916. godine, Afrikanac Ota Benga uzeo je pištolj i pucao sebi u srce, čime je okončao svoj kratak i tragičan život "nedostajuće karike između čoveka i majmuna", piše ruski državni medij "Russia Today".

Tretmanu takozvane gospode u Zoološkom vrtu u Bronksu u Njujorku i na Svetskoj izložbi 1904. godine, održanoj u Sent Luisu u Misuriju, bio je izložen u zenitu eugenike i to 40 godina posle zakonskog ukidanja ropstva u Americi.

Benga se u današnje vreme pamti kao mučenik i pominje se u dokumentarnim filmovima i na društvenim mrežama poput Twittera.

Taj 32-godišnjak iz plemena Mbuti sa obale reke Kasai u današnjoj Demokratskoj Republici Kongo bio je visok tek 150 centimetara i imao je šiljate, izbrušene zube, što je bila tradicija u njegovom plemenu.

Njegov život u šumama Konga, tada pod belgijskom okupacijom, bio je pun nasilja, a njegovu ženu i dvoje dece ubila je vojska.

Semjuel Filips Verner, američki biznismen u Africi bio je zadužen da "nabavi" pigmeje za prikazivanje "kulturne evolucije" na Svetskoj izložbi, "nabavio" je sirotog Bengu 1904. godine.

Ostalo je nepoznato kako je Benga završio u rukama biznismena, dok je prezbiterijanski misionar tvrdio da je pigmeja "izbavio" od plemena ljudoždera koje ga je zarobilo.

Koristeći Bengu za približavanje domorocima i promenu njihovih predstava o belcima, Verner je uspeo da nađe još pigmeja, koje je doveo u Ameriku.

Oni su služili kao živi eksponati na kontroverznoj izložbi, na kojoj su prikazani živi ljudi iz "egzotičnih krajeva", obučeni u lokalne nošnje, a napravljene su i replike njihovih domova.

Benga  se posle izložbe vratio u Afriku i oženio po drugi put, ali se ponovo vratio u Sjedinjene Države, kada je njegova nova žena umrla od ujeda zmije.

Verner je Bengi našao "smeštaj" u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku, unutar kojeg mu je bilo dozvoljeno kretanje, sve dok nije gađao stolicom Florens Gugenhajm, kada je premešten u Zoološki vrt u Bronksu.

Benga je 1906. godine, čitavih 40 godina od ukidanja ropstva u Sjedinjenim Državama, prebivao u kavezu Zoološkog vrta u Bronksu, pored kaveza sa majmunima, a predstavljen je kao "karika koja nedostaje".

Ljudi su se tiskali da vide "atrakciju", koja je neke zabavljala, a kod drugih izazivala mučninu.

Sekretar zoo vrta Medison Grant bio je zagovornik eugenike , koji je svojim napisima o opasnostima od "razmožavanja inferiornih rasa" i njihovog mešanja sa belcima zaslužio i lično pismo zahvalnosti od Adolfa Hitlera.

Uprkos tvrdnjama zoo vrta da je Benga "zaposlen", nesrećni mali čovek iz Afrike nikada nije dobio ni centa za pomaganje zaposlenima u vrtu.

Benga je postao veoma popularan među posetiocima, a majmuni, komšije iz obližnjeg kaveza, nisu mu smetali, pa ga je uprava zoo vrta postepeno nagovarala da živi u istom kavezu sa majmunima.

Uskoro je ležaljka u njegovom kavezu ostala prazna, a namestili su mu i metu za luk i strelu, tako da nije imao potrebe da izlazi iz kaveza. Postao je najpopularniji u zoo vrtu.

Njujork Tajms je objavio da Benga "verovatno uživa kao što bi uživao i bilo gde u njegovoj postojbini, pa je apsurdno buniti se zbog navodnog zlostavljanja i poniženja koje trpi".

Bilo je, naravno, i onih kojima su bili zgroženi ovakvim tretmanom ljudskog bića.

"Živeo sam na jugu SAD nekoliko godina i nisam baš neki ljubitelj crnaca, ali verujem da su oni ljudi. Mislim da je sramota da vlast ovog velikog grada dozvoljavaju da crni čovek živi u kavezu sa majmunima u zoološkom vrtu", napisao je čitalac lista Njujork gloub.

Nekoliko dana kasnije, izložba je završena kada su članovi Crnačke baptističke konferencije protestovali zbog "ponižavanja".

"Smatramo da zaslužujemo da budemo smatrani za ljudska bića sa dušom", naveli su baptisti.

Benga je sklonjen iz kaveza, ali je postao poznat zbog pogrešnih razloga.

I dalje "stanovnik" vrta, bio je slobodan da se kreće, a velike grupe posetilaca su ga pratile, rugajući mu se i vičući na njega.

Zatim je premešten u Linčburg u Virdžiniji, gde su mu stavili navlake preko zuba i promenili mu ime u Oto Bingo.

Kratko je pohađao i školu dok nije naučio engleski dovoljno da se zaposli u fabrici duvana.

Nedugo zatim planirao je da se vrati kući u Afriku, ali povratak nije bio lak zbog izbijanja Prvog svetskog rata, jer su brodske linije ukinute.

Benga je 20. marta 1916. godine skinuo navlake sa zuba, zapalio obrednu vatru i iz ukradenog pištolja pucao u svoje slomljeno srce.

Sahranjen je u neobeleženom grobu u Linčburgu, ali sećanje na njegovu žrtvu i danas ukazuje na šta su sve ljudi spremni i koliko mogu da budu brutalni.