"Belgijska policija nemarna, potcenili islamiste"

"Ovde se radi ne samo o Belgiji, već i o tome da se zada udarac Briselu, kao glavnom gradu EU, ali i svima nama Evropljanima. Ono što iznenađuje je nemar belgijske policije u pogledu saradnje na evropskom nivou", kaže El Difraui.

Kako primećuje, nakon hapšenja glavnog osumnjičenog za novembarske napade u Parizu, Salaha Abdeslama, pre nekoliko dana belgijska policija je dobila veliki aplauz iako su pronadeni upaljači za bombe i iako su se novi ljudi pojavili na radaru bezbednosnih službi, za koje se nije znalo.

"Snage reda prethodnih dana ipak nisu, za razliku od situacije nakon pariskih napada u novembru, podigle stepen opasnosti", konstatuje ovaj stručnjak.

On smatra da su svi potcenili stepen organizovanosti ekstremista i da se nakon Abdeslamovog hapšenja moglo pretpostaviti da postoje i druge terorističke ćelije.

On podvlači da se sada mora znatno pojačati evropska saradnja pri čemu EU treba dobro da razmisli kako da postigne najveći mogući stepen saradnje, ne samo u suzbijanju terorističke opasnosti, već i u prevenciji i deradikalizaciji.

Očito je, ukazao je, da ne postoji dovoljno političke volje da se odustane od suverenosti na nacionalnom nivou, na nivou pojedinačnih zemalja i njihovih suverenih prava.

Takođe, ne vodi se otvorena debata o organizacionim strukturama terorista i njihovom načinu razmišljanja, u cilju prevencije, kaže El Difraui, koji smatra da bi Nemačka u tome trebalo da pomogne.

"Već 30 godina zanemarujemo džihadizam... Mi kao Evropljani ne suzbijamo zajedno uzroke džihadizma. Treba nam politika solidarnosti sa tim zemljama, gde džihadizam izaziva mnogo više žrtava. A mi tamo ništa ne preduzimamo. To pokazuje nesposobnost Evrope", ocenjuje egipatsko-nemački ekspert.

Upozorivši da ekstremisti pre svega žele da podele naše društvo i izazovu strah, s obzirom na to da nas mnogo bolje poznaju nego mi njih, on predočava da "upravo u tu zamku ne smemo upasti".

AUSTRALIJA: ZAKAZALE BEZBEDNOSNE SLUŽBE EU

Australijski premijer Malkolm Turnbul ocenio je danas da su "bezbednosne službe EU zakazale" i doveo u vezu Šengenski sporazum i slobodu kretanja na teritoriji Unije sa terorističkim napadima u Briselu.

Ocenivši da je EU bila dužna da štiti sistem koji je sama stvorila, Turnbul je rekao da su mere koje je Australija preduzela u cilju zaštite svojih granica i unutrašnje bezbednosti "mnogo jače od onih u Evropi, u kojoj su, nažalost, službe bezbednosti zakazale".

"Slabost mera bezbednosti u Evropi dovela je do problema sa kojima se ona trenutno suočava", izjavio je Turnbul za australijsku televiziju ABC, aludirajući i na talas migranata koji iz Sirije stiže u Evropu.

On je dodao da šengenska zona slobodnog kretanja, koja obuhvata 26 evropskih zemalja, od kojih su 22 članice EU, podrazumeva da se ljudi mogu slobodno kretati na teritoriji Unije, a to otežava bezbednosnu kontrolu, što se moglo videti na bezbroj primera.

Princip slobodnog kretanja po Šengenskom sporazumu i kvalitet kontrole na teritoriji zone u velikoj meri su doprineli problemima koji su zadesili Evropu poslednjih meseci, kao i nesposobnost zemalja Unije da se izbori sa migrantskom krizom, naročito nakon novembarskih napada na Pariz, smatra Turnbul.

Francuska, Nemačka i Holandija pojačale su kontrolu svojih granica sa Belgijom nakon napada za koje je odgovornost preuzela Islamska država i u kojima je ubijeno više od 30, a povređeno više od 200 osoba.

Australija se takođe suočava sa opasnošću od terorizma zbog sve većeg broja njenih državljana koji odlaze u Siriju i Irak da se bore u redovima Islamske države.

Prema navodima australijske federalne policije, na svim aerodromima u zemlji pojačane su mere bezbednosti posle napada u Briselu.

Prema podacima australijskih obaveštajnih službi, čak 110 australijskih državljana bori se na strani Islamske države u Iraku i Siriji, a njih 49 je poginulo u tamošnjim sukobima.

Australija je bila meta tri teroristička napada, nakon kojih je u septembru 2014. godine zbog opasnosti od terorizma podigla nivo bezbednosti na najviši stepen.