Ovih dana digla se velika prašina povodom izjave nadbiskupa Anglikanske crkve Rouana Vilijamsa da neke delove šerijetskog prava treba uključiti u britanske zakone.
Od najviših ličnosti iz vlade, preko boraca za poštovanje ljudskih prava, medija do samog princa Čarlsa, koji je poznat po dobrim odnosima sa islamom, svi su odbacili Vilijamsov predlog da se muslimanima ponudi da izaberu hoće li rešavati finansijske i porodične sporove shodno šerijetskom zakonu ili uz pomoć britanskog zakonodavnog sistema.
Vilijams koji predvodi 70 miliona vernika smatra da je neizbežno da Britanija ponudi velikoj muslimanskoj populaciji u zemlji od 1,7 miliona muslimana šansu "da ne moraju da biraju izmedju lojalnosti sopstvenoj kulturi i državi u kojoj žive.
Reakcija laburističke vlade Gordona Brauna bila je jasna: "Premijer smatra da u ovoj zemlji treba da se sprovode britanski zakoni, doneti na osnovu britanskih vrednosti".
Muslimanski svet Britanije, najveća muslimanska organizacija u zemlji odbacila je postojanje "dva paralelna zakonska sistema".
Dok crkveni lideri ističu da je otvorena debata o tako osetljivom pitanju neophodna da bi se obezbedila socijalna kohezija i zaustavio proces otudjenja mladih muslimana posle terorističkih napada na London 2005, kritičari kažu da bi takva široka debata rezultovala socijalnim haosom.
"Jednakost pred zakonom je "lepak" koji drži našu zajednicu", izjavio je lider male Liberalne partije Nik Kleg.
Predsedavajući Komisije za jednakost i ljudska prava Trevor Filips smatra da bi "različito tretiranje ljudi u britanskim sudovima u zavisnosti od njihove veroispovesti bilo veoma opasno".
On smatra da bi Vilijamsonov predlog umesto kohezije izazvao podvojenost različitih zajednica u Britaniji.
"To nije moderni multikulturalizam već stari multikulturailizam podvojenosti", rekao je on.
Kritikujući nadbiskupove izjave britanski listovi su ovih dana objavljivali opširne članke u kojima su navodili negativne aspekte života muslimanskog stanovništa u Britaniji.
Oni navode da su mlade Britanke muslimanke česte žrtve porodičnog nasilja, pa je Indipendent na naslovnoj strani objavio podatak da se godišnje zabeleži 17.000 ozbiljnih napada na žene, koji se često završavaju "ubistvima iz časti".
Policija upozorava da je ovaj broj čak 35 puta veći od prijavljenog broja slučaja, te da su žrtve mlade devojke koje su pod prisilom da stupe u ugovoreni brak , a da su izvršioci napadsa i ubistava najčešće muževi, očevi ili drugi muški članovi šire porodice.
Sandej tajms je objavio upozorenje britanskih ministara da brakovi medju bliski srodnicima koji se praktikuju u nekim muslimanskim zajednicama dovode do porasta broja genetskih oštećenja kod novorodjenčadi u Britaniji.
I sam nadbiskup Vilijams jasno je odbacio nehumanost koja se često povezuje sa šerijetskim pravom u islamskim zemljama, ali to nije ublažilo opšte negodovanje britanske javnosti.
U stvarnosti, Vilijamsonove ideje i nisu bez osnova. U Britaniji postoji čitava mreža šerijetskih saveta, koje britanski sudovi ne priznaju, ali su za muslimane veoma važne institucije u kojima dobijaju savete u vezi mnogih pitanja.
Islamski šerijatski savet, čije odluke nemaju važnost pred britanskim sudovima, bavi se svim pitanjima od ulaganja novca u banku, preko alkoholizma, ugovorenih brakova do razvoda.
Muslimani koji odlaze u Savet ne traže tamo dozvolu da kamenuju nevernu suprugu ili odseku ruku lopovu, već jednostavno treže svakodnevne savete o tome kako da žive u skladu sa svojim verskim načelima.
(Tanjug)
Od najviših ličnosti iz vlade, preko boraca za poštovanje ljudskih prava, medija do samog princa Čarlsa, koji je poznat po dobrim odnosima sa islamom, svi su odbacili Vilijamsov predlog da se muslimanima ponudi da izaberu hoće li rešavati finansijske i porodične sporove shodno šerijetskom zakonu ili uz pomoć britanskog zakonodavnog sistema.
Vilijams koji predvodi 70 miliona vernika smatra da je neizbežno da Britanija ponudi velikoj muslimanskoj populaciji u zemlji od 1,7 miliona muslimana šansu "da ne moraju da biraju izmedju lojalnosti sopstvenoj kulturi i državi u kojoj žive.
Reakcija laburističke vlade Gordona Brauna bila je jasna: "Premijer smatra da u ovoj zemlji treba da se sprovode britanski zakoni, doneti na osnovu britanskih vrednosti".
Muslimanski svet Britanije, najveća muslimanska organizacija u zemlji odbacila je postojanje "dva paralelna zakonska sistema".
Dok crkveni lideri ističu da je otvorena debata o tako osetljivom pitanju neophodna da bi se obezbedila socijalna kohezija i zaustavio proces otudjenja mladih muslimana posle terorističkih napada na London 2005, kritičari kažu da bi takva široka debata rezultovala socijalnim haosom.
"Jednakost pred zakonom je "lepak" koji drži našu zajednicu", izjavio je lider male Liberalne partije Nik Kleg.
Predsedavajući Komisije za jednakost i ljudska prava Trevor Filips smatra da bi "različito tretiranje ljudi u britanskim sudovima u zavisnosti od njihove veroispovesti bilo veoma opasno".
On smatra da bi Vilijamsonov predlog umesto kohezije izazvao podvojenost različitih zajednica u Britaniji.
"To nije moderni multikulturalizam već stari multikulturailizam podvojenosti", rekao je on.
Kritikujući nadbiskupove izjave britanski listovi su ovih dana objavljivali opširne članke u kojima su navodili negativne aspekte života muslimanskog stanovništa u Britaniji.
Oni navode da su mlade Britanke muslimanke česte žrtve porodičnog nasilja, pa je Indipendent na naslovnoj strani objavio podatak da se godišnje zabeleži 17.000 ozbiljnih napada na žene, koji se često završavaju "ubistvima iz časti".
Policija upozorava da je ovaj broj čak 35 puta veći od prijavljenog broja slučaja, te da su žrtve mlade devojke koje su pod prisilom da stupe u ugovoreni brak , a da su izvršioci napadsa i ubistava najčešće muževi, očevi ili drugi muški članovi šire porodice.
Sandej tajms je objavio upozorenje britanskih ministara da brakovi medju bliski srodnicima koji se praktikuju u nekim muslimanskim zajednicama dovode do porasta broja genetskih oštećenja kod novorodjenčadi u Britaniji.
I sam nadbiskup Vilijams jasno je odbacio nehumanost koja se često povezuje sa šerijetskim pravom u islamskim zemljama, ali to nije ublažilo opšte negodovanje britanske javnosti.
U stvarnosti, Vilijamsonove ideje i nisu bez osnova. U Britaniji postoji čitava mreža šerijetskih saveta, koje britanski sudovi ne priznaju, ali su za muslimane veoma važne institucije u kojima dobijaju savete u vezi mnogih pitanja.
Islamski šerijatski savet, čije odluke nemaju važnost pred britanskim sudovima, bavi se svim pitanjima od ulaganja novca u banku, preko alkoholizma, ugovorenih brakova do razvoda.
Muslimani koji odlaze u Savet ne traže tamo dozvolu da kamenuju nevernu suprugu ili odseku ruku lopovu, već jednostavno treže svakodnevne savete o tome kako da žive u skladu sa svojim verskim načelima.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.