Karadžić je ostao pri tvrdnji da su mu Olbrajt i njen bivši kolega Ričard Holbruk ponudili nagodbu po kojoj će moći da "iščezne", odnosno izbegne Haški tribunal, ako pristane da se drži podalje od javnosti. Holbruk je za života negirao te navode, kao i Madlen Olbrajt.

Ona se nedavno "istakla" izjavom da je u paklu rezervisano posebno mesto za Amerikanke koje ne glasaju za Hilari Klinton.

Ruski državni medij "Russia Today" objavio je osam razloga zbog kojih Madlen Olbrajt nazivaju "kasapinom Iraka" i "gospođom s m.dima".

BOSNA

NATO intervencija u Bosni počela je 1992. godine, piše medij pod kontrolom Kremlja. Olbrajt je 1993. godine postala ambasadorka SAD u Ujedinjenima nacijama i sa te pozicije je uticala na politiku prema Balkanu.

Bivši šef američkog združenog generalštaba Kolin Pauel prisetio se kako ga je Madlen Olbrajt pritiskala da pošalje trupe u Bosnu 1992. godine.

"U čemu je svrha superiorne vojske ako stalno govorite 'ne možemo da je angažujemo'?", pitala ga je Olbrajt.

KOSOVO

Madlen Olbrajt je ohrabrivala tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona da bombarduje Srbiju kako bi Slobodan Milošević bio primoran da potpiše sporazum iz Rambujea.

NATO je bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju 78 dana zbog optužbi da Milošević na Kosovu sprovodi etničko čišćenje Albanaca.

Severnoatlantska alijansa učestvovala je u ratu na strani Oslobodilačke vojske Kosova, koju je Amerika pre toga proglasila terorističkom organizacijom.

Srbi su u martu 1999. godine odbili da potpiu mirovni sporazum u Rambujeu, što je Olbrajtovu odmah nagnalo da traži vojnu okupaciju Jugoslavije. Jedan od uslova bio je i zahtev za uspostavljanje ekonomije slobodnog tržišta na Kosovu.

Poput Libije i mnogih drugih država ranije, ispostavilo se da su optužbe za navodne zločine, koje je javnosti predstavio NATO kao uvod za hitnu vojnu akciju, bile preuveličane.

Umesto 100.000 žrtava, ustanovljeno je 5.000, od kojih su mnoge pale posle početka NATO operacija, a mnoge od tih žrtava ubili su Albanci.

Posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, kompanija za finansijski menadžmente Madlen Olbrajt učestvovala je u privatizaciji kosovske telekomunikacione kompanije.

RUANDA

Etničko čišćenje koje je sprovelo pleme Tutsi nad plemenom Hutu 1994. godine moglo je da bude sprečeno. SAD, Francuska i Belgija su znali za genocid i ne samo što nisu intervenisali, nego su sprečili pokret mirovnih snaga koje su mogle da sačuvaju hiljade života.

Madlen Olbrajt je odbila da taj zločin nazove genocidom.

"Amerikanci, predvođeni ambasadorkom Madlen Olbrajt, igrali su ključnu ulogu u blokiranju akcija UN... genocid, opisan konvencijom, trajao je dok su Amerikanci odbijali da to javno prihvate", navodi se su izveštaju o genocidu u Ruandi.

SANKCIJE PROTIV IRAKA

Madlen Olbrajt je podržavala brutalne sakncije protiv iračkog naroda duže od deset godina i branila smrt 500.000 dece kao rezultat tih sankcija.

U televizijskoj emisiji "60 minuta", Olbrajt je, upitana da li je smrt tolikog broja dece vredsan, odgovorila: "Mi mislimo da da je ta cena vredna".

"ODVRATNI SRBI"

Madlen Olbrajt su 2012. godine verbalno napala grupu prosrpskih aktivista tokom potpisivanja njene knjige u Pragu. Aktivisti su nosili fotografije žrtava rata na Kosovu.

Madlen Olbrajt je, kako pokazuje snimak, vikala: "Napolje, vi odvratni Srbi". Grupa je incident prijavila policiji uz optužbe da Madlen Olbrajt širi nacionalnu mržnju i ne poštuje žrtve rata.

GENOCID NAD JERMENIMA

Madlen Olbrajt je radila na sprečavanju priznavanja genocida nad Jermenima, čime je na sebe navukla bes značajnog broja Jermena u Americi.

Jermenski nacionalni komitet Amerike protestovao je zbog imenovanja Madlen Olbrajt za kopredsedavajućeg Američke jedinice za prevenciju genocida 2008. godine.

"Sekretari Olbrajt i Koen, i kao vladini zvaničnici i kao privatni građani, dugo se bore da Amerika ne prizna genocid nad Jermenima", rekao je predsednik jermenskog komiteta u Americi Aram Hamparijan.

Madlen Olbrajt je 2007. godine tadašnjoj predsednici Kongresa SAD Nensi Pelosi podnela predlog za odbijanje akta kojim bi genocid protiv Jermena bio priznat kao zločin protiv čovečnosti.

IZRAEL

Madlen Olbrajt je 1996. godine insistirala da generalni sekretar UN Butros Gali ne objavi izveštaj o izraelskom bombardovanju izbegličkog kampa u Kani u Libanu, koje se dogodilo ranije te godine.

U izveštaju je zaključeno da je napad, u kojem je ubijeno više od 100 izbeglica, bio namerno izveden. Madlen Olbrajt je zapretila da će uložiti veto na ponovni izbor Butrosa Galija ako bude objavio taj izveštaj, što je i uradila kada je generalni sekretar obznanio dokument.

ISTOČNI TIMOR

Posle godina pod represijom indonežanskog diktatora Suharta, kada je narodu Istočnog Timora konačno dozvoljeno da glasa za nezavisnost 1999. godine, lokalne milicije koje je podržavala vlada odmah su počele da napadaju građane.

"Dokazi koji direktno povezuju milicije i vojsku su nesumnjivi i potkrepljeni", navedeno je u izveštaju komisije UN.

Amerika je, međutim, odbila da učini bilo šta na sprečavanju nasilja i zastrašivanja pre referenduma, nego je upotrebila taktiku odlaganja kako bi sprečila mirovnjake UN da pomognu narodu Istočnog Timora, jer su Amerikanci bili u dobrim odnosima sa Suhartom.