Izrael je zvanično porekao optužbe za umešanost u eksploziju automobila bombe u Damasku, u kojoj je poginuo jedan od glavnih komandira Hezbolaha, Imad Mugnija.
Bivši zvaničnik američke Centralne obaveštajne službe (CIA) Brus Ridel smatra, međutim, da svi znaci ukazuju da izraelska obaveštajna služba Mosad stoji iza ubistva Mugnije.
Ridel, koji je više od tri decenije radio u toj službi pre nego što je postao savetnik za Južnu Aziju i Bliski istok tri američka predsednika, podsetio je da je Izrael već izveo slične operacije u Siriji.
On je u intervjuu najtiražnijem izraelskom listu "Jediot ahronot" ocenio da ubistvo pokazuje da se Izrael uspešno ubacio u šiitski Hezbolah i da generalni sekretar organizacije Hasan Nasralah zna da je i on u opasnosti.
"Izraelske obaveštajne službe imaju motiv i ranije su pokazale sposobnost da udare u Damasku. To je značajna operacija, želeli Izraelci da je javno priznaju ili ne. Mugnija je bio u vrhu liste najtraženijih (terorista) od strane SAD i Izraela tokom četvrt veka", kazao je Ridel.
On odbacuje mogućnost da SAD stoje iza ubistva, iako se Mugnija smatra odgovornim za smrt stotina američkih građana.
Ridel veruje da je na listi za moguću likvidaciju nesumnijvo i Nasralah i da on to zna i zato deluje iz podzemlja, a da je eksplozija automobila bombe karakteristična za Mosad.
Takođe smatra da Hezbolah, protiv koga je izraelska vojska više od mesec dana ratovala u leto 2006, ima razloga za brigu. Upravo je taj rat vratio Hezbolah u vrh interesovanja Izraela, dok su SAD zauzete mnogim drugim problemima.
"Nasralah se pita ko je odao Mugnijinu lokaciju. Ta ista osoba može da oda gde se on nalazi", kazao je Ridel, naglasivši da je Mugnija bio veza i sa iranskim obaveštajcima i Hamasom.
Arapski list "Ašark al Avsat" objavio je u međuvremenu da se Mugnija pre nešto više od mesec dana sastao s vođom Hamasa koji živi u izgnanstvu u sirijskoj prestonici, Kaledom Mašalom. U utorak uveče, kada je ubijen, imao je zakazan sastanak i sa jednim sirijskim bezbednosnim oficirom, navodi isti list.
Izraelskoj vojsci duž granice s Libanom u međuvremenu je naređeno da preduzme specijalne mere predostrožnosti zbog mogućnosti prekograničnih napada, nakon pretnji Hezbolaha odmazdom i optužbi da Izrael stoji iza ubistva Mugnije.
Mugnija je smatran drugim čovekom u toj radikalnoj islamističkoj organizaciji. Bio je na listi osumnjičenih terorista koje je Izrael želeo da ubije ili uhvati i na listi SAD pre Osame bin Ladena, koji je sada u samom vrhu.
Osumnjičen je za bombaške napade na američku ambasadu, kasarne marinaca i francuskih mirovnjaka u Bejrutu 1983, kada je poginulo preko 350 ljudi, i za otmice zapadnih talaca u Libanu.
Izrael ga otpužuje za planiranje bombaških napada na jevrejski centar u Buenos Ajresu 1994. i dve godine ranije, na izraelsku amabasadu u glavnom gradu Argentine.
Izraelske ambasade i druga predstavništva u inostranstvu od srede uveče takođe su u pripravnosti.
Iran i Sirija optužili su Izrael da stoji iza ubistva Mugnije. Izraelska vlada je odbacila optužbe, iako se u izveštajima stranih medija navodi da je Mosad dugo težio da ga ubije.
(Tanjug)
Bivši zvaničnik američke Centralne obaveštajne službe (CIA) Brus Ridel smatra, međutim, da svi znaci ukazuju da izraelska obaveštajna služba Mosad stoji iza ubistva Mugnije.
Ridel, koji je više od tri decenije radio u toj službi pre nego što je postao savetnik za Južnu Aziju i Bliski istok tri američka predsednika, podsetio je da je Izrael već izveo slične operacije u Siriji.
On je u intervjuu najtiražnijem izraelskom listu "Jediot ahronot" ocenio da ubistvo pokazuje da se Izrael uspešno ubacio u šiitski Hezbolah i da generalni sekretar organizacije Hasan Nasralah zna da je i on u opasnosti.
"Izraelske obaveštajne službe imaju motiv i ranije su pokazale sposobnost da udare u Damasku. To je značajna operacija, želeli Izraelci da je javno priznaju ili ne. Mugnija je bio u vrhu liste najtraženijih (terorista) od strane SAD i Izraela tokom četvrt veka", kazao je Ridel.
On odbacuje mogućnost da SAD stoje iza ubistva, iako se Mugnija smatra odgovornim za smrt stotina američkih građana.
Ridel veruje da je na listi za moguću likvidaciju nesumnijvo i Nasralah i da on to zna i zato deluje iz podzemlja, a da je eksplozija automobila bombe karakteristična za Mosad.
Takođe smatra da Hezbolah, protiv koga je izraelska vojska više od mesec dana ratovala u leto 2006, ima razloga za brigu. Upravo je taj rat vratio Hezbolah u vrh interesovanja Izraela, dok su SAD zauzete mnogim drugim problemima.
"Nasralah se pita ko je odao Mugnijinu lokaciju. Ta ista osoba može da oda gde se on nalazi", kazao je Ridel, naglasivši da je Mugnija bio veza i sa iranskim obaveštajcima i Hamasom.
Arapski list "Ašark al Avsat" objavio je u međuvremenu da se Mugnija pre nešto više od mesec dana sastao s vođom Hamasa koji živi u izgnanstvu u sirijskoj prestonici, Kaledom Mašalom. U utorak uveče, kada je ubijen, imao je zakazan sastanak i sa jednim sirijskim bezbednosnim oficirom, navodi isti list.
Izraelskoj vojsci duž granice s Libanom u međuvremenu je naređeno da preduzme specijalne mere predostrožnosti zbog mogućnosti prekograničnih napada, nakon pretnji Hezbolaha odmazdom i optužbi da Izrael stoji iza ubistva Mugnije.
Mugnija je smatran drugim čovekom u toj radikalnoj islamističkoj organizaciji. Bio je na listi osumnjičenih terorista koje je Izrael želeo da ubije ili uhvati i na listi SAD pre Osame bin Ladena, koji je sada u samom vrhu.
Osumnjičen je za bombaške napade na američku ambasadu, kasarne marinaca i francuskih mirovnjaka u Bejrutu 1983, kada je poginulo preko 350 ljudi, i za otmice zapadnih talaca u Libanu.
Izrael ga otpužuje za planiranje bombaških napada na jevrejski centar u Buenos Ajresu 1994. i dve godine ranije, na izraelsku amabasadu u glavnom gradu Argentine.
Izraelske ambasade i druga predstavništva u inostranstvu od srede uveče takođe su u pripravnosti.
Iran i Sirija optužili su Izrael da stoji iza ubistva Mugnije. Izraelska vlada je odbacila optužbe, iako se u izveštajima stranih medija navodi da je Mosad dugo težio da ga ubije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.