Savezne države poput Delavera, Nevade, Južne Dakote i Vajominga posebno nude pogodnosti strancima koji žele da prikriju svoju imovinu.

"Postoji veliki neonski znak koji kaže da su SAD otvorene za poreske prevare", rekao je Džon Kristensen, direktor Mreže za poresku pravdu (Tax Justice Network)

Otvorenost SAD za strance koji žele da izbegnu plaćanje poreza ponovo je u centru pažnje pošto je prošle nedelje procurelo 11,5 miliona "Panamskih dokumenata" koji pokazuju kako su bogati i moćni krili svoju imovinu u ofšor kompanijama ne bi li izbegli porez.

Mreža za poresku pravdu, koja se zalaže za globalne mere protiv utaje poreze, navodi da su SAD na trećem mestu po tajnovitosti u finansijskim pitanjima, iza Švajcarske i Hong Konga, ali ispred ozloglašenih poreskih oaza kao što su Kajmanska Ostrva u Luksemburg.

Prema zakonu iz 2010. godine, usvojenom pošto je objavljeno da je švajcaska banka UBS pomagala hiljadama Amerikanaca da izbegnu porez u SAD, banke i druge finansijske institucije moraju da objave informacije o Amerikancima u inostranstvu kako bi platili poreze u SAD.

Taj zakon, međutim, ne nalaže i da SAD isto učine za druge.

Više od 90 zemalja potpisalo je 2014. godine sporazum o razmeni informacija koji je pokrenula Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ali SAD su među malobrojnim zemljama koje se nisu pridružile.

Američke banke čak ne uzimaju podatke koji su potrebni drugim zemljama da identifikuju ljude koji izbegavaju poreze.

"Bankarski lobi se opirao promenama u zakonu koje bi omogućile veću razmenu podataka", rekao je Peter Kotroseanu, ciriški advokat specijalizovan za privatno bankarstvo.

Paskal Sen-Aman, šef OECD-ovog centra za poresku politiku i upravu, rekao je SAD često pružaju informacije drugim zemljama na zahtev, ali da to znači da druge države mogu dobiti detalje za osobe za koje već sumnjaju da izbegavaju porez.

Kristensen je rekao da izveštaj švacarskih banki pokazuje da mnogi njihovi klijenti pričaju o prelasku u SAD.

Savezne države Nevada, Vajomng i Južna Dakota samo pogoršavaju situaciju, kažu kritičari odnosa SAD prema utajivačima poreza. Te države se nadmeću kako da olakšaju osnivanje korporacije i malo toga pitaju o tome ko stoji iza biznisa.

Nevada je, na primer, olakšala osnivanje korporacije i naplaćuje 500 dolara za poslovnu licencu korporacije i 200 za druga preduzeća, a taj novac je opredeljen za plate nastavnika.

Mnoge te kompanije su samo maske, finansijske smicalice koje ne zapošljavaju radnike i nemaju nikakve investicije.

Istraživača koji su ispitivali uslove za osnivanje kompanije, predstavljali su se kao investitori kako bi saznali koje informacije konsultanti traže za osnivanje preduzeća.

Osnovne informacije poput ličnih dokumenata ili drugih papira koji bi potvrdili njihov indentitet u SAD je tražilo samo 25 odsto, a u Delaveru tek šest odsto.

Američko ministarstvo finansija navodi da planira promenu propisa, ali to treba da potvrdi i Kongres premda kritičari kažu da američki poslanici "ne žele da naškode bankarskoj industriji u SAD".

"Nije tajna da su banke u SAD, posebno u Majamiju, preplavljene neprijavljenim novcem iz Latinske Amerike. Koliko je ironično, zapravo perverzno, što su SAD, koje su toliko pobožno osuđivale švajcarske banke, postale popularna tajnovita bankarska destinacija", rekao je advokat iz Ciriha Kotroseanu.