"Zabrana nehumanog i ponižavajućeg tretmana je temeljna vrednost demokratskog društva. To važi bez obzira na sve i kada je reč o tretmanu terorista i ubica", rekla je sudija Helen Andenaes Sekulić u svojoj presudi.

U presudi se, međutim, navodi da norveška država nije prekršila Brejvikovo pravo na privatni i porodični život.

Brejvik se nalazi u zatvoru otkad je 2011. godine iz vatrenog oružja i automobilom-bombom ubio 77 ljudi, prenela je agencija.

 Taj desničarski ekstremista je na ročištu u martu, povodom svoje tužbe, tvrdio da njegov boravak u samici predstavlja kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Norveško državno tužilaštvo je, međutim, tvrdilo da je izolacija Brejvika neophodna pošto je "ekstremno opasan" i da su uslovi u kojima boravi u zatvoru "daleko iznad granica onog što je prihvatljivo" u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Brejvik, koji je ročište u martu započeo sa nacističkim pozdravom, a pojavljivanje na sudu iskoristio da promoviše svoje ekstremističke stavove, služi zatvorsku kaznu od 21 godinu, koja može da bude produžena ukoliko bude procenjeno da je i dalje opasan.

Tridesetsedmogodišnji osuđenik tvrdi da "već pet godina pokušavaju da ga ubiju" držeći ga u izolaciji koju on doživljava kao torturu.

Brejvik na raspolaganju ima tri ćelije: jednu za život, drugu za učenje i treću za fizičke vežbe. Na raspolaganju ima trenažni bicikl, konzolu za video igre, knjige, novine a dozvoljena su mu i učešća u zatvorskim proslavama praznika.