Kanada bi trebalo da bude oprezna razmatrajući priznavanje jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, izjavio je u Otavi bivši kanadski premijer Žan Kretjen.
Inače, kako saznaje MONDO, za subotu popodne po lokalnom vremenu, najavljen je protest Srba koji žive u Kanadi pred američkom ambasadom u Torontu.
Kretjen je potrebu za opreznošću obrazložio činjenicom da i Kanadi ima onih "koji žele da se odvoje od Kanade".
"Francuzi imaju problem sa Korzikom, Španija sa Baskijom, Škoti bi mogli da napuste Veliku Britaniju, Belgija ima svoje probleme, a Putin takođe ima mnogo problema sa državama koje bi želele da odu (iz Rusije)", rekao je Kretjen sinoć novinarima pošto je primio najviše kanadsko odlikovanje za svoju 40-godišnju političku aktivnost i javnu delatnost.
Kretjen (74) bio je lider Liberalne partije od 1990. do 2003. i premijer Kanade od 1993. do 2003. godine.
Njegova vlada je 1999. godine energično podržala NATO intervenciju na Kosovu, a kanadski avioni su aktivno učestvovali u bombardovanju Srbije.
Pod njegovim rukovodstvom, kanadska vlada je takođe organizovala prekookeanske vazdušne mostove kojima je 5.300 Albanaca sa Kosova prihvaćeno u Kanadi sa izbegličkim statusom.
Žan Kretjen je još podsetio da je njegova vlada donela "Klariti akt" (Clarity Act), zakonski dokument koji su precizirana osnovna pravila za moguću nezavisnost frankofone provincije Kvebek.
Vlada Kvebeka predvođena separatističkom Kvebečkom partijom održala je 1980. i 1995. godine referendume za otcepljenje te provincije, ali su oba bila neuspešna. Na drugom, u vreme Kretjenove vladavine, separatisti su izgubili "za dlaku", razlika u glasovima bila je manja od jednog procenta.
Kretjen nije želeo da komentariše stav sadašnjeg lidera (opozicione) Liberalne partije Stefana Diona, takođe protivnika kvebečkog separatizma, koji je javno ohrabrio vladu da prizna kosovsku nezavisnost.
"Ima vrlo malo sličnosti između Kvebeka i Kosova. Čini se da tamo (na Kosovu) nema bilo kakvih mogućnosti za pomirenje te je stoga doneta odluka najbolje rešenje", smatra Dion.
I lideri ostale dve opozicione partije u kanadskom parlamentu, Žil Disep - Kvebečki (separatistički blok) i Džek Lejton - Nova demokratska partija javno su se založili da Kanada prizna nezavisnost Kosova.
Manjinska kanadska vlada koju predvodi lider Progresivno-konzervativne partije Stiven Harper (Stephen) slučaj (ne)priznavanja Kosova još uvek "razmatra".
Gostujući u najgledanijoj dnevnoj informativno-političkoj emisiji "Majk Dafi lajf" (Mike Duffy Live) najveće svekanadske privatne TV-mreže Si Ti Vi (CTV) ambasador Srbije u Kanadi Dušan T. Bataković rekao je da se slaže sa komentarima Žana Kretjena.
Bataković je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ocenio kao "vrlo opasan presedan koji bi mogli koristiti separatisti širom sveta".
"Kanada bi kosovsku deklaraciju trebalo da smatra nezakonitim aktom", rekao je Bataković.
Obrazlažući stavove srpske vlade ambasador Bataković dao je intervjue i izjave većini najvažnijih kanadskih medija, uključujući državnu TV-mrežu Si Bi Si (CBC), njen frankofoni pandan Er De I (RDI), najznačajniju kanadsku novinsku agenciju Kanedian pres (Canadian Press) i za vodeće kanadske dnevne listove.
(Beta/MONDO)
Inače, kako saznaje MONDO, za subotu popodne po lokalnom vremenu, najavljen je protest Srba koji žive u Kanadi pred američkom ambasadom u Torontu.
Kretjen je potrebu za opreznošću obrazložio činjenicom da i Kanadi ima onih "koji žele da se odvoje od Kanade".
"Francuzi imaju problem sa Korzikom, Španija sa Baskijom, Škoti bi mogli da napuste Veliku Britaniju, Belgija ima svoje probleme, a Putin takođe ima mnogo problema sa državama koje bi želele da odu (iz Rusije)", rekao je Kretjen sinoć novinarima pošto je primio najviše kanadsko odlikovanje za svoju 40-godišnju političku aktivnost i javnu delatnost.
Kretjen (74) bio je lider Liberalne partije od 1990. do 2003. i premijer Kanade od 1993. do 2003. godine.
Njegova vlada je 1999. godine energično podržala NATO intervenciju na Kosovu, a kanadski avioni su aktivno učestvovali u bombardovanju Srbije.
Pod njegovim rukovodstvom, kanadska vlada je takođe organizovala prekookeanske vazdušne mostove kojima je 5.300 Albanaca sa Kosova prihvaćeno u Kanadi sa izbegličkim statusom.
Žan Kretjen je još podsetio da je njegova vlada donela "Klariti akt" (Clarity Act), zakonski dokument koji su precizirana osnovna pravila za moguću nezavisnost frankofone provincije Kvebek.
Vlada Kvebeka predvođena separatističkom Kvebečkom partijom održala je 1980. i 1995. godine referendume za otcepljenje te provincije, ali su oba bila neuspešna. Na drugom, u vreme Kretjenove vladavine, separatisti su izgubili "za dlaku", razlika u glasovima bila je manja od jednog procenta.
Kretjen nije želeo da komentariše stav sadašnjeg lidera (opozicione) Liberalne partije Stefana Diona, takođe protivnika kvebečkog separatizma, koji je javno ohrabrio vladu da prizna kosovsku nezavisnost.
"Ima vrlo malo sličnosti između Kvebeka i Kosova. Čini se da tamo (na Kosovu) nema bilo kakvih mogućnosti za pomirenje te je stoga doneta odluka najbolje rešenje", smatra Dion.
I lideri ostale dve opozicione partije u kanadskom parlamentu, Žil Disep - Kvebečki (separatistički blok) i Džek Lejton - Nova demokratska partija javno su se založili da Kanada prizna nezavisnost Kosova.
Manjinska kanadska vlada koju predvodi lider Progresivno-konzervativne partije Stiven Harper (Stephen) slučaj (ne)priznavanja Kosova još uvek "razmatra".
Gostujući u najgledanijoj dnevnoj informativno-političkoj emisiji "Majk Dafi lajf" (Mike Duffy Live) najveće svekanadske privatne TV-mreže Si Ti Vi (CTV) ambasador Srbije u Kanadi Dušan T. Bataković rekao je da se slaže sa komentarima Žana Kretjena.
Bataković je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ocenio kao "vrlo opasan presedan koji bi mogli koristiti separatisti širom sveta".
"Kanada bi kosovsku deklaraciju trebalo da smatra nezakonitim aktom", rekao je Bataković.
Obrazlažući stavove srpske vlade ambasador Bataković dao je intervjue i izjave većini najvažnijih kanadskih medija, uključujući državnu TV-mrežu Si Bi Si (CBC), njen frankofoni pandan Er De I (RDI), najznačajniju kanadsku novinsku agenciju Kanedian pres (Canadian Press) i za vodeće kanadske dnevne listove.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.