Vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt Šesnaesti odbio je da prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, što je izazvalo oprečne reakcije, kako među vernicima i velikodostojnicima SPC, tako i među poznavaocima politike Vatikana, pišu "Novosti" u nedelju.
Katolički list "Glas Koncila" u subotu je preneo da je "deo međunarodne zajednice dopustio ograničenu nezavisnost Kosovu, iako se zna da ona teško i bolno pogađa srpski narod, koji to područje smatra svojom nacionalnom i crkvenom kolevkom. Ipak, ostaje nejasno da li je reč o kazni za zločine velikosrpske politike ili tek o zadovoljenju globalnih interesa određenih međunarodnih faktora."
Ovakav stav pred Srbiju je stavio novu dilemu: da li joj Sveta Stolica svojim glasom protiv nezavisnosti daje istorijsku podršku ili na ovaj način izražava svoju "dvoličnu uglađenost".
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar o ovoj poruci pape Bedenikta Šesnaestog za "Novosti" kaže da "Sveti otac svakako vrlo želi da se svi odnosi pravedno urede i da uđu u puni dijalog, u smislu daljeg dogovora".
Prof. dr Milan Radulović, savetnik u Ministarstvu vera, smatra da je to jedan mudar, pragmatičan i očekivan stav.
"Sveta Stolica, kao verski centar zapadnog hrišćanstva, svojim odnosom prema Kosovu afirmiše hrišćanski moral, koji isključuje oružanu i političku silu kao instrument rešavanja sukoba među narodima i državima, a snažno preporučuje otvorenost, dobronamernost i strpljenje, kojim se gradi razumevanje među antagonizovanim narodima", zaključuje Radulović.
Radulović ocenjuje da Vatikan kao država pokazuje da ima sopstvenu politiku koja ne mora uvek da bude u saglasju sa politikama sekularnih država, u kojima je katoličko stanovništvo većinsko.
"Vatikan ovde spasava ekumenizam, kao svoju političku orijentaciju. Da je Vatikan zauzeo drugačiji stav, ne bi bio moguć nikakav dalji dijalog između pravoslavnih crkava i Rimokatoličke crkve", poručuje prof. dr Radulović.
(MONDO)
Katolički list "Glas Koncila" u subotu je preneo da je "deo međunarodne zajednice dopustio ograničenu nezavisnost Kosovu, iako se zna da ona teško i bolno pogađa srpski narod, koji to područje smatra svojom nacionalnom i crkvenom kolevkom. Ipak, ostaje nejasno da li je reč o kazni za zločine velikosrpske politike ili tek o zadovoljenju globalnih interesa određenih međunarodnih faktora."
Ovakav stav pred Srbiju je stavio novu dilemu: da li joj Sveta Stolica svojim glasom protiv nezavisnosti daje istorijsku podršku ili na ovaj način izražava svoju "dvoličnu uglađenost".
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar o ovoj poruci pape Bedenikta Šesnaestog za "Novosti" kaže da "Sveti otac svakako vrlo želi da se svi odnosi pravedno urede i da uđu u puni dijalog, u smislu daljeg dogovora".
Prof. dr Milan Radulović, savetnik u Ministarstvu vera, smatra da je to jedan mudar, pragmatičan i očekivan stav.
"Sveta Stolica, kao verski centar zapadnog hrišćanstva, svojim odnosom prema Kosovu afirmiše hrišćanski moral, koji isključuje oružanu i političku silu kao instrument rešavanja sukoba među narodima i državima, a snažno preporučuje otvorenost, dobronamernost i strpljenje, kojim se gradi razumevanje među antagonizovanim narodima", zaključuje Radulović.
Radulović ocenjuje da Vatikan kao država pokazuje da ima sopstvenu politiku koja ne mora uvek da bude u saglasju sa politikama sekularnih država, u kojima je katoličko stanovništvo većinsko.
"Vatikan ovde spasava ekumenizam, kao svoju političku orijentaciju. Da je Vatikan zauzeo drugačiji stav, ne bi bio moguć nikakav dalji dijalog između pravoslavnih crkava i Rimokatoličke crkve", poručuje prof. dr Radulović.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.