Posle pobede Demetrisa Hristofijasa (62), na predsedničkim izborima na Kipru u nedelju, zapadni mediji su posebno apostrofirali činjenicu da je on komunista, školovan u Rusiji i da je nekad rado nosio majice s likom - Če Gevare.
S tim u vezi je, kao kuriozitet prve vrste, istaknut i podatak da će među liderima članica Evropske unije sedeti i predsednik koji je, po svom idejnom opredeljenju, drugačiji od svih ostalih.
Hristofijas potiče iz komunističke AKEL partije, gde je, do izbora za šefa države, bio generalni sekretar. Pre njega, ta stranka, osnovana daleke 1926. godine, nikada nije imala predsedničkog kandidata.
Politički analitičari smatraju da je AKEL bliska evropskim socijaldemokratskim partijama, iako u njenom sedištu i dalje stoji statua Lenjina, a njeni članovi se međusobno oslovljavaju sa druže.
Hristofijas je sin građevinca, zbog čega se za njega govori da dolazi "iz naroda", dok on sam voli da kaže da je potekao iz radničke klase.
Tokom studija u Moskvi, sreo je svoju sadašnju životnu saputnicu sa kojom ima troje dece.
Analitičari sada, s obzirom na Hristofijasovu prošlost, nastoje da proniknu da li je bliži Moskvi ili Vašingtonu, što je zanimljivo i za EU koja, pre svega, očekuje od njega da podstakne međukiparski dijalog.
To je u čestitki Hristofijasu istakao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, obećavši mu punu podršku u borbi za ujedinjenje grčke i turske zajednice na ostrvu, podeljenom 1974.
I lider Turske republike Kipar (koju priznaje samo Turska) Mehmet Ali Talat čestitao je pobedu Hristofijasu, obezbedivši tom prilikom i saglasnost da se njih dvojica što pre sastanu.
Hristofijasovu pobedu su snažno pozdravili i čelnici Grčke i sve stranke u toj zemlji, deleći rašireno uverenje da je novi predsednik čovek dijaloga i da bi, u vezi s kiparskim problemom, mogao učiniti više od svojih prethodnika.
Za razliku od dosadašnjeg predsednika Tasosa Papadopulosa, koji nije ušao u drugi krug izbora, Hristofijas govori sa više energije o potrebi prevladavanja stare podele na egzotičnom mediteranskom ostrvu.
Za takav pristup, novi kiparski predsednik ima podršku ne samo svojih političkih sledbenika, već i glavnog rivala Joanisa Kasulidisa, bivšeg šefa diplomatije, koga je pobedio na jučerašnjem glasanju.
Hristofijas ima dugo političko iskustvo, a pre dve decenije probio se i u vrh vlasti. Na izborima 1991. godine izabran je za poslanika, a deceniju kasnije postao je prvi čovek parlamenta.
(Tanjug)
S tim u vezi je, kao kuriozitet prve vrste, istaknut i podatak da će među liderima članica Evropske unije sedeti i predsednik koji je, po svom idejnom opredeljenju, drugačiji od svih ostalih.
Hristofijas potiče iz komunističke AKEL partije, gde je, do izbora za šefa države, bio generalni sekretar. Pre njega, ta stranka, osnovana daleke 1926. godine, nikada nije imala predsedničkog kandidata.
Politički analitičari smatraju da je AKEL bliska evropskim socijaldemokratskim partijama, iako u njenom sedištu i dalje stoji statua Lenjina, a njeni članovi se međusobno oslovljavaju sa druže.
Hristofijas je sin građevinca, zbog čega se za njega govori da dolazi "iz naroda", dok on sam voli da kaže da je potekao iz radničke klase.
Tokom studija u Moskvi, sreo je svoju sadašnju životnu saputnicu sa kojom ima troje dece.
Analitičari sada, s obzirom na Hristofijasovu prošlost, nastoje da proniknu da li je bliži Moskvi ili Vašingtonu, što je zanimljivo i za EU koja, pre svega, očekuje od njega da podstakne međukiparski dijalog.
To je u čestitki Hristofijasu istakao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, obećavši mu punu podršku u borbi za ujedinjenje grčke i turske zajednice na ostrvu, podeljenom 1974.
I lider Turske republike Kipar (koju priznaje samo Turska) Mehmet Ali Talat čestitao je pobedu Hristofijasu, obezbedivši tom prilikom i saglasnost da se njih dvojica što pre sastanu.
Hristofijasovu pobedu su snažno pozdravili i čelnici Grčke i sve stranke u toj zemlji, deleći rašireno uverenje da je novi predsednik čovek dijaloga i da bi, u vezi s kiparskim problemom, mogao učiniti više od svojih prethodnika.
Za razliku od dosadašnjeg predsednika Tasosa Papadopulosa, koji nije ušao u drugi krug izbora, Hristofijas govori sa više energije o potrebi prevladavanja stare podele na egzotičnom mediteranskom ostrvu.
Za takav pristup, novi kiparski predsednik ima podršku ne samo svojih političkih sledbenika, već i glavnog rivala Joanisa Kasulidisa, bivšeg šefa diplomatije, koga je pobedio na jučerašnjem glasanju.
Hristofijas ima dugo političko iskustvo, a pre dve decenije probio se i u vrh vlasti. Na izborima 1991. godine izabran je za poslanika, a deceniju kasnije postao je prvi čovek parlamenta.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.