Kuba je u četvrtak potpisala dva sporazuma UN o ljudskim pravima, što je njen dugogodišnji predsednik Fidel Kastro decenijama odbijao da učini.
Kubanski ministar spoljnih poslova Felipe Perez Rok rekao je, posle potpisivanja dokumenata u sedištu UN u Njujorku, da Havana i dalje deli Kastrovu uzdržanost vezanu za te sporazume i u budućnosti će je i formalno izraziti, ali to nije u suprotnosti s odlukom da ih potpiše.
Perez Rok je u ime Kube potpisao Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima i Međunarodni sporazum o ekonomiji, društvenim i kulturnim pravima. Oba ta sporazuma stupila su na snagu 1976, u zenitu Hladnog rata.
Šef kubanske diplomatije je 10. decembra prošle godine objavio namere Kube da se saglasi sa tim sporazumima. On je rekao da će Kuba početkom 2009. otvoriti vrata nedavno stvorenom Veću za ljudska prava UN da službeno prati situaciju u toj karipskoj zemlji.
Kuba je odbila posete specijalnog izvestioca, koga je postavilo telo koje je prethodilo savetu, a zvalo se Komisija UN za ljudska prava. Za to telo Kuba je rekla da njim manipulišu SAD.
Prošlog juna, Veće, čije sedište je u Ženevi, skinulo je Kubu sa liste zemalja koje zahtevaju posebnu istragu vezanu za ljudska prava, što su kritikovale SAD i Kanada.
Perez Rok je saopštio juče da je odluka da ti sporazumi budu potpisani "donesena sada kako bi se odabrane i nepravedne mere protiv Kube, koje su posledica brutalnog pritiska i ucena SAD... jasno porazile". On je to nazvao "istorijskom pobedom kubanskog naroda" i dodao da potpisivanje predstavlja "suverenu odluku kubanske vlade".
Evropske diplomate u Havani nazvale su potpisivanje tih dokumenata "prvim korakom u pravom smeru" koje je napravila nova vlada pod vođstvom Fidelovog brata Raula i nadaju se da će biti praćen oslobađanjem iz pritvora nekih disidenata.
Kuba je jednopartijska država, čiji kritičari kažu da u pritvoru drži više od 200 političkih zatvorenika, međutim, ona to poriče, a sve disidente je označila kao "najamnike" koje plaća američka vlada.
Sporazum UN o građanskim i političkim pravima podrazumeva slobodu mišljenja i društvenog udruživanja, kao i pravo glasanja na izborima, ali ne specifikuje da ljudi treba da imaju pravo da žive u višepartijskom sistemu.
Fidel Kastro je smatrao da bi taj politički pakt mogli da iskoriste "imperijalisti" kao instrument protiv Kube, dok su dva člana o osnivanja radničkih sindikata i obrazovanja u ekonomskom, društvenom i kulturnom sporazumu za njega bila neprihvatljiva.
(Beta)
Kubanski ministar spoljnih poslova Felipe Perez Rok rekao je, posle potpisivanja dokumenata u sedištu UN u Njujorku, da Havana i dalje deli Kastrovu uzdržanost vezanu za te sporazume i u budućnosti će je i formalno izraziti, ali to nije u suprotnosti s odlukom da ih potpiše.
Perez Rok je u ime Kube potpisao Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima i Međunarodni sporazum o ekonomiji, društvenim i kulturnim pravima. Oba ta sporazuma stupila su na snagu 1976, u zenitu Hladnog rata.
Šef kubanske diplomatije je 10. decembra prošle godine objavio namere Kube da se saglasi sa tim sporazumima. On je rekao da će Kuba početkom 2009. otvoriti vrata nedavno stvorenom Veću za ljudska prava UN da službeno prati situaciju u toj karipskoj zemlji.
Kuba je odbila posete specijalnog izvestioca, koga je postavilo telo koje je prethodilo savetu, a zvalo se Komisija UN za ljudska prava. Za to telo Kuba je rekla da njim manipulišu SAD.
Prošlog juna, Veće, čije sedište je u Ženevi, skinulo je Kubu sa liste zemalja koje zahtevaju posebnu istragu vezanu za ljudska prava, što su kritikovale SAD i Kanada.
Perez Rok je saopštio juče da je odluka da ti sporazumi budu potpisani "donesena sada kako bi se odabrane i nepravedne mere protiv Kube, koje su posledica brutalnog pritiska i ucena SAD... jasno porazile". On je to nazvao "istorijskom pobedom kubanskog naroda" i dodao da potpisivanje predstavlja "suverenu odluku kubanske vlade".
Evropske diplomate u Havani nazvale su potpisivanje tih dokumenata "prvim korakom u pravom smeru" koje je napravila nova vlada pod vođstvom Fidelovog brata Raula i nadaju se da će biti praćen oslobađanjem iz pritvora nekih disidenata.
Kuba je jednopartijska država, čiji kritičari kažu da u pritvoru drži više od 200 političkih zatvorenika, međutim, ona to poriče, a sve disidente je označila kao "najamnike" koje plaća američka vlada.
Sporazum UN o građanskim i političkim pravima podrazumeva slobodu mišljenja i društvenog udruživanja, kao i pravo glasanja na izborima, ali ne specifikuje da ljudi treba da imaju pravo da žive u višepartijskom sistemu.
Fidel Kastro je smatrao da bi taj politički pakt mogli da iskoriste "imperijalisti" kao instrument protiv Kube, dok su dva člana o osnivanja radničkih sindikata i obrazovanja u ekonomskom, društvenom i kulturnom sporazumu za njega bila neprihvatljiva.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.