Otvaranjem biračkih mesta na Dalekom istoku, u Pokrajini Kamčatka i Čukotskom Autonomnom Okrugu, počeli su peti izbori za predsednika Rusije. U Rusiji koja ima 11 vremenskih zona, na svaki sat, otvaraće se biračka mesta u regionima Rusije.
Otvaranjem biračkih mesta na Dalekom istoku, u Pokrajini Kamčatka i Čukotskom Autonomnom Okrugu, tačno u 23 sata po lokalnom ili 21 po srednjeevropskom vremenu, počeli su peti izbori za predsednika Rusije.
Od sada pa na svaki sat, otvaraće se biračka mesta u regionima Rusije, teritorijalno najveće zemlje na svetu, koja se prostire na 17,075 miliona kvadratnih kilometara i ima 11 vremenskih zona.
Najkasnije će biti otvorena i zatvorena biračka mesta u Kalinjingradskoj oblasti, na krajnjem zapadu Rusije - u sedam, odnosno 19 sati po srednjeevropskom vremenu.
U predsedničkoj trci učestvuju četiri kandidata, među kojima je apsolutni favorit, prema istraživanjima javnog mnjenja, potpredsednik vlade Dmitrij Medvedev, kojeg je podržao predsednik Vladimir Putin.
Ostali kandidati su lideri Komunističke partije Rusije Genadij Zjuganov, Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski i Demokratske partije Andrej Bogdanov.
Za glasanje više od 108 miliona birača formirano je 96.301 biračko mesto, dok će za građane koji žive u inostranstvu glasanje proteći na 364 biračka mesta u 142 zemlje - među njima i u letovalištu u Hurgadi i Antaliji, gde odmor tradicionalno provodi veliki broj ruskih turista.
Glasa se na teritoriji cele Rusije, kao u jednoj izbornoj jedinici, po većinskom izbornom sistemu, u skladu sa kojim se izbori mogu sprovoditi u dva kruga.
Pobednik treba da osvoji više od polovine glasova izašlih birača. Ukoliko nijedan od kandidata ne dobije više od polovine glasova, za 21 dan biće održan drugi krug, u kome učestvuju samo dva kandidata sa najvećim brojem glasova.
Izbore će nadgledati 300 posmatrača iz inostranstva, najviše iz Zajednice Nezavisnih Država.
Posmatrače su odbili da upute Parlamentarna skupština OEBS-a i Biro OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, posle spora sa Moskvom o uslovima za boravak posmatračke misije, koji je počeo još uoči parlamentarnih izbora u decembru.
Prema najavama CIK-a, prvi rezultati glasanja biće poznati 3. marta ujutru, a Komisija, po zakonu, treba da utvrdi rezultate najkasnije do 13. marta.
Istovremeno sa glasanjem za predsednika, u 81 subjektu Federacije biće održani izbori za regionalne i lokalne organe vlasti i referendumi.
Položaj izabranog predsednika Rusije ustanovljen je na referendumu 17. marta 1991. godine, a već 12. juna te godine održani su prvi izbori na kojima je već u prvom krugu pobedio Boris Jeljcin, prvi predsednik Rusije posle raspada Sovjetskog Saveza.
Posle petogodišnjeg mandata, 16. juna 1996. godine, održani su novi izbori na kojima nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu od polovine glasova izašlih birača, pa je u drugom krugu Jeljcin pobedio lidera komunista Zjuganova.
Uoči Nove godine 1999. Jeljcin je saopštio da se pre vremena povlači sa dužnosti i imenovao za vršioca dužnosti predsednika dotadašnjeg premijera Vladimira Putina, koji je 26. marta 2000. godine na prevremenim izborima osvojio pobedu u prvom krugu sa 52,94 odsto glasova.
Četiri godine kasnije, 14. marta, Putin je ponovo pobedio među šest kandidata, osvojivši 71,31 odsto glasova.
Mandat aktuelnom predsedniku ističe 7. maja i on je najavio da će, u slučaju pobede Medvedeva, prihvatiti da bude na mestu predsednika vlade Rusije.
(Tanjug)
Od sada pa na svaki sat, otvaraće se biračka mesta u regionima Rusije, teritorijalno najveće zemlje na svetu, koja se prostire na 17,075 miliona kvadratnih kilometara i ima 11 vremenskih zona.
Najkasnije će biti otvorena i zatvorena biračka mesta u Kalinjingradskoj oblasti, na krajnjem zapadu Rusije - u sedam, odnosno 19 sati po srednjeevropskom vremenu.
U predsedničkoj trci učestvuju četiri kandidata, među kojima je apsolutni favorit, prema istraživanjima javnog mnjenja, potpredsednik vlade Dmitrij Medvedev, kojeg je podržao predsednik Vladimir Putin.
Ostali kandidati su lideri Komunističke partije Rusije Genadij Zjuganov, Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski i Demokratske partije Andrej Bogdanov.
Za glasanje više od 108 miliona birača formirano je 96.301 biračko mesto, dok će za građane koji žive u inostranstvu glasanje proteći na 364 biračka mesta u 142 zemlje - među njima i u letovalištu u Hurgadi i Antaliji, gde odmor tradicionalno provodi veliki broj ruskih turista.
Glasa se na teritoriji cele Rusije, kao u jednoj izbornoj jedinici, po većinskom izbornom sistemu, u skladu sa kojim se izbori mogu sprovoditi u dva kruga.
Pobednik treba da osvoji više od polovine glasova izašlih birača. Ukoliko nijedan od kandidata ne dobije više od polovine glasova, za 21 dan biće održan drugi krug, u kome učestvuju samo dva kandidata sa najvećim brojem glasova.
Izbore će nadgledati 300 posmatrača iz inostranstva, najviše iz Zajednice Nezavisnih Država.
Posmatrače su odbili da upute Parlamentarna skupština OEBS-a i Biro OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, posle spora sa Moskvom o uslovima za boravak posmatračke misije, koji je počeo još uoči parlamentarnih izbora u decembru.
Prema najavama CIK-a, prvi rezultati glasanja biće poznati 3. marta ujutru, a Komisija, po zakonu, treba da utvrdi rezultate najkasnije do 13. marta.
Istovremeno sa glasanjem za predsednika, u 81 subjektu Federacije biće održani izbori za regionalne i lokalne organe vlasti i referendumi.
Položaj izabranog predsednika Rusije ustanovljen je na referendumu 17. marta 1991. godine, a već 12. juna te godine održani su prvi izbori na kojima je već u prvom krugu pobedio Boris Jeljcin, prvi predsednik Rusije posle raspada Sovjetskog Saveza.
Posle petogodišnjeg mandata, 16. juna 1996. godine, održani su novi izbori na kojima nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu od polovine glasova izašlih birača, pa je u drugom krugu Jeljcin pobedio lidera komunista Zjuganova.
Uoči Nove godine 1999. Jeljcin je saopštio da se pre vremena povlači sa dužnosti i imenovao za vršioca dužnosti predsednika dotadašnjeg premijera Vladimira Putina, koji je 26. marta 2000. godine na prevremenim izborima osvojio pobedu u prvom krugu sa 52,94 odsto glasova.
Četiri godine kasnije, 14. marta, Putin je ponovo pobedio među šest kandidata, osvojivši 71,31 odsto glasova.
Mandat aktuelnom predsedniku ističe 7. maja i on je najavio da će, u slučaju pobede Medvedeva, prihvatiti da bude na mestu predsednika vlade Rusije.
(Tanjug)
