Rezoluciju je podržalo 11 nemačkih poslanika turskog porekla, predvođenih potpredsednikom Zelenih, Džemom Ezdemirom.

"Da li se ponekada pojave ljudi koji imaju nečistu krv? Naravno da da. Ali naša nacija im daje lekciju koju su zaslužili", rekao je sinoć Erdogan.

On je dodao da takvi ljudi uključuju teroriste i njihove pristalice, misleći na Radničku partiju Kurdistana.

"A ponekad su to članovi parlamenta u Nemačkoj koji optužuju sopstvenu zemlju za genocid", naglasio je Erdogan, preneo je AFP.

Erdogan je objasnio da se u turskoj kulturi, kada se za nekog kaže da je "nečiste krvi", to odnosi na njihov karakter.

Nemački poslanici usvojili su 2. juna gotovo jednoglasno rezoluciju kojom se turski masakr nad Jermenima, kada je ubijeno između 800.000 i 1.800.000 Jermena, okarakteriše kao genocid.

Rezolucija, pod nazivom "Sećanje na genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima 1915. i 1916. godine", usvojena je uz podršku svih partija u parlamentu. Tokom glasanja je samo jedan poslanik bio uzdržan, a jedan protiv.

Ona je usvojena uprkos upozorenjima Turske da će to narušiti ionako zategnute odnose dve zemlje.


GENOCID PRIZNAT OD 1915.

Dana 24. maja 1915. Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Rusija usvojile su tekst zajedničke deklaracije kojim su po prvi put u pravnoj praksi direktno optužili jednu državu za zločin protiv čovečnosti počinjen prema pripadnicima jermenske zajednice u tadašnjoj Turskoj, navodi se u Vikipediji.

Međunarodna asosijacija za proučavanje zločina genocida označila je u junu 1997. masovna ubistva i progone jermenskog stanovništa u Turskoj tokom Prvog svetskog rata kao genocid.

Zaključno sa krajem 2015. godine ukupno 29 država sveta je priznalo masovna ubistva Jermena kao genocid, uključujući između ostalih Rusiju, Francusku, Nemačku, Kanadu, Italiju i Vatikan, odnosno Savet Evrope (zločin zvanično označen kao genocid 14. maja 2001. godine).

Termin je skovao američki advokat Rafael Lemkin 1943. godine, kao oznaku za najteži oblik masovnih zločina. Za primer je uzeo upravo zločine nad Jermenima u Turskoj, kao primere organizovanih ubistava i proterivanja sa ciljem da se jedna zajednica potpuno ukloni sa određenog područja.

Na taj način je Genocid nad Jermenima označen kao prvi „moderni zločin genocida” u XX veku, i posle Holokausta u Drugom svetskom ratu, drugi je po broju studijskih radova zločin genocida u istoriji.