On je nakon 20 godina rada uspeo da dokaže da ljudi osećaju Zemljino magnetno polje.

Veći deo prošlog veka ideja da živa bića osete geomagnetizam u naučnim krugovima tretirala se kao telepatija i ostala pseudonauka - sa skepsom i podsmehom.

Potom su biolozi i fizičari dokazali kako ptice selice, ribe i ostale životinje koje putuju na duge relacije imaju ugrađeni kompas.

Pokazalo se da Zemljino magnetno polje osećaju i znatno sporije životinje poput jastoga, crva, puževa i žaba da bi na kraju eksperimentima dokazali kako se i neki miševi, stoka, pa čak i psi orijentišu pomoću magnetnog polja dok obavljaju nuždu.

Naučnici imaju dve teorije kojima objašnjavaju biomagnetizam.

Prema jednoj, magnetno polje aktivira kvantnu hemijsku reakciju u kriptohromima, proteinima koji su pronađeni u mrežnici mozga, ali nije jasno kako utiču na signale u neuronima.

Druga teorija tvrdi kako u posebnim receptorima kod srednjeg uha ili nosa leže minijaturne magnetne igle.

Te "igle" su, pretpostavljaju naučnici, od magnetita i na neki način deluju kao prekidači nervnih signala.

Obe varijante moguće su i kod ljudi, jer su i magnetit i kriptohromi pronađeni i kod čoveka.

Već decenijama naučnici pokušavaju da smisle ekperiment koji bi dokazao kako i ljudi osećaju magnetsko polje.

Kiršvikov eksperiment svodi se na to da ljude smesti u mračnu, izolovanu prostoriju. Ispitaniku mere moždane talase "EEG-om", dok stvaraju i menjaju veštačko magnetno polje.

Po prvi put, on je dokazao da čovek reaguje na magnetno polje - u času kada su ga rotirali "EEG" je pokazao nagli pad u alfa-talasima. To bi značilo da mozak obrađuje informaciju dok ispitanik sedi u potpunoj tišini i mraku.

Jedina promena koju je mozak mogao osetiti bila je u vezi sa magnetnim poljem.

Reakcija mozga kasnila je nekoliko stotina milisekundi, što je dokaz aktivnosti mozga, navode naučni portali.