U Laboratoriji za mlazni pogon NASA u Pasadeni, u Kaliforniji, odjeknuo je aplauz i uzvici oduševljenja kad je u 23,53 po lokalnom, odnosno 4,53 po srednjeevropskom vremenu, sonda po planu ušla u orbitu najveće planete Sunčevog sistema, prenela je agencija AFP.

"Ušli smo", uzviknuo je Skot Bolton, glavni istraživač NASA iz Istraživačkog instituta u San Antoniju, Teksas.

"Vi ste najbolji tim na svetu. Upravo ste učinili najtežu stvar koju je NASA ikad uradila", poručio je Bolton svojim kolegama u kontroli misije.

Sonda Džuno je lansirana pre pet godina iz Kejp Kanaverala na Floridi i dosad je proputovao 2,7 milijardi kilometara.

Ta letelica je putovala brzinom većom od 209.200 kilometara na sat kad je usporila motore dovoljno da bi ušla u orbitu Jupitera.

Time počinje 20-mesečna misija, tokom koje se naučnici nadaju da će otkriti više o tome koliko vode ima na Jupiteru, kao i sastav njegovog jezgra, kako bi došli do podatka kako se ta planeta, kao i druge oko Zemlje, formirala pre više milijardi godina.

Sonda Džuno je upalila svoj glavni motor na 35 minuta kako bi prikočila i kako bi je uhvatila gravitacija Jupitera i ubacila u polarnu orbitu.



Da bi ušla u polarnu orbitu Jupitera, koju će proučavati narednih 18 meseci, letelica je morala malo da prikoči.

To se događa posle pet godina putovanja do najveće planete Sunčevog sistema, sa zadatkom da pokuša da otkrije neke od njenih tajni.



Plinovit Jupiter najveća je planeta Sunčevog sistema, a oko njega kruži 67 prirodnih satelita. Kad konačno uđe u orbitu, letelica će dubinski analizirati tu džinovsku planetu.



Zbog radioaktivnog zračenja koje okružuje planetu, sva elektronika u većem delu letelice bila bi spržena, ali Džuno ima titanijumski sef u kome se nalazi elektronika. U Nasi se nadaju da će računar funkcionisati tokom cele misije.

Nadletanja Džuna biće mnogo bliža nego prethodni rekord od 43.000 kilometara koji je ostvarila prethodna američka sonda Pajonir 11 (Pioneer) 1974. godine. Tokom nadletanja Jupitera instrumenti sonde proučavaće ogromne aurore borealis, atmosferu planete i njenu magnetosferu. Misija Džuna, koja košta 1,1 milijardu dolara, počela je 5. avgusta 2011. Zadatak će biti da se napravi mapa gravitacionih i magnetnih polja Jupitera da bi se utvrdila njegova unutrašnja struktura. Nasini naučnici najviše se raduju rešavanju takozvane velike crvene pege, ogromne ciklonske oluje, veličine tri Zemlje, koja hara Jupiterom više od 300 godina.