Dogovor je potpisan danas u Varšavi, neposredno pred samit NATO-a, kako bi se pokazalo jedinstvo zapada u suočavaju sa pretnjama sa istoka i juga, prenosi AP.

Sporazum su potpisali generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Stoltenberg je izjavio da je ovo istorijski dogovor, koji je dao "novu suštinu, novi podsticaj u saradnji EU i NATO-u vođenju hibridnih ratova, sajber napada i zaustavljanju masovnih nelegalnih migracija".

Tusk je rekao da će novi sporazum popraviti situaciju u kojoj ponekad deluje kao da su "NATO, kao vojni savez, i EU - politički i ekonomski blok, i na različitim planetama a ne u istom gradu".

"Obe organizacije imaju sedište u Briselu, mada su neke države članice samo jedne od ove dve organizacije," primetio je Tusk.

Hibridni ratovi, inače, uključuju različito oružje poput propagande, psiholoških kampanja, sajber napada i upotrebe političkog, ekonomskog i energetskog pritiska.

DVODNEVNI SAMIT NATO – OČEKIVANJA

Zajedničkom fotografijom lidera zemalja članica NATO i njihovih partnera i minutom ćutnje za vojnike pale u međunarodnim mirovnim misijama počeo je danas u Varšavi samit NATO sa koga se očekuju odluke o jačanju istočnog krila prema Rusiji, pojačane ;aktivnosti u borbi protiv terorizma i sajber napada kao i podrška borbi protiv Islamske države.

"Danas donosimo vrlo važne odluke koje će uticati na našu bezbednost u narednim godinama", kazao je otvarajući svečano samit generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Kao jednu ;od takvih ključnih dalekosežnih odluka naveo je jačanje istočnog krila NATO s četiri multinacionalna ;bataljona razmeštena u baltičkim zemljama i Poljskoj pod komandom SAD, Velike Britanije, Kanade i Nemačke.

Predsednik Poljske Andžej Duda u pozdravnom govoru kao glavne pretnje na koje NATO mora da odgovori naveo je politiku agresije i nepoštovanje međunarodnog prava i suvereniteta i terorizam.

"Verujemo da svaki narod ima pravo na demokratiju. Danas te vrednosti slabe pretnje kakve Evropa nije videla decenijama. Suočeni smo sa talasom pretnji kao što su terorizam i hibridni napadi. Društvo očekuje od nas da izvršimo svoje obaveze. NATO mora da se još jednom skoncentriše na svoj glavni zadatak - kolektivnu odbranu", kazao je Duda.

Poljski predsednik je rekao da NATO mora da nastavi politiku otvorenih vrata i posebno je pozdravio što je u rad samita uključen i crnogorski premijer iako Crna Gora nije još završila proces ratifikacije svog ulaska u NATO u parlamentima zemalja članica.

"Pretnja po našu bezbednosti nije konkretna država ili narod već politika agresije i nepoštovanje ljudskog dostojanstva. Spremni smo da razgovaramo sa svakim ali taj dijalog ne može da se vodi na štetu mira", rekao je Duda.

Prvog dana samita u kome učestvuje preko 2.000 delegata u 65 delegacija koje predstavljaju 54 države, 28 članica, Crnu Goru i partnerske zemlje, šefovi država i vlada članica NATO dogovoriće se o jačanju istočnog krila NATO multinacionalnim bataljonima.