Vlada je prihvatila predlog ministra unutrašnjih poslova Volfganga Sobotke da se zdanje oduzme vlasnicom sa kojom nije bilo moguće postići dogovor oko dalje sudbine kuće.

Međutim, u vladi ne postoji podrška ideji ministra Sobotke da se zgrada sruši.

Austrijski kancelar Kristijan Kern rekao je, nakon sednice vlade, da postoje praktični problemi za rušenje zgrade, jer se ona nalazi pod zaštitom države kao istorijsko zdanje.

I vicekancelar Rajnhold Miterlener naglasio je da zgradu nije moguće srušiti zbog zaštite koja je na snazi i predlaže da bi ona mogla biti pretvorena u projekat „pedagoške vrednosti“ kao što je muzej.

Ministar Sobotka ističe da je zgrada stavljena pod zaštitu države za vreme Trećeg rajha i da to ne bi trebalo danas da važi.

Ideju Sobotke o rušenju rodne kuće Hitlera u Braunau-u podržala je Jevrejska zajednica u Austriji.

Šef Dokumentacionog arhiva austrijskog otpora Gerhard Baumgartner rekao da se mesto na kojem se sada nalazi rodna kuća Adolfa Hitlera potpuno depolitizuje, i na njemu, na primer, izgradi supermarket.

Kuća se nalazi nadomak glavnog trga, a u njoj je Hitler proveo tri godine.

Odluka o oduzimanju kuće doneta je kako bi se sprečilo da to zdanje bude mesto koje bi privlačilo neonaciste.

Ministarstvo unutrašnjih poslova od 1972. godine iznajmljivalo je od vlasnika ovu kuću, plaćajući 4.800 evra mesečno kirije za 800 kvadrata.

Vlasnica je odbijala više ponuda otkupa zgrade i ona će sada dobiti obeštećenje.

Porodica aktuelne vlasnice prodala je tu kuću 1938. godine, nakon „Anšlusa“ Austrije, Hitlerovoj Nacionalsocijalističkoj nemačkoj radničkoj partiji (NSDAP) za dobru svotu novca.

Prema dokumentima nacističke partije, Hitlerov lični sekretar Martin Borman kuću je kupio za tadašnjih 150.000 rajhsmaraka, što je bila četvorostruka vrednost zdanja u to doba.

Porodica aktuelne vlasnice je 1954.povratila kuću plativši 150.000 šilinga, što je bio samo delić svote koju je za zdanje platila nacistička stranka.