Milion i po ljudi u indonežanskoj provinciji Banda Aće, koju je pre godinu dana pogodio katastrofalan zemljotres, i dalje je bez krova nad glavom i živi u katastrofalno lošim uslovima.
Zemljotres jačine preko devet stepeni Rihterove skale, koji se dogodio ispod površine Indijskog okeana, 26. decembra 2004. godine izazvao je džinovski talas - cunami, koji je odneo više od 230.000 života.
Sablasni snimci iz Šri Lanke, Indonezije, Indije, Somalije, Mjanmara, sa Tajlanda i Maldiva i potresne priče preživelih obišle su svet. Zastrašujući je i podatak da je u cunamiju u priobalnim oblastima u Indoneziji, Indiji i Šri Lanki poginulo 75 odsto od ukupnog broja žena.
Svetske agencije prenose da u tom regionu danas, uprkos pomoći medjunarodne zajednice koja je počela da stiže odmah nakon nesreće, oko 1,5 miliona ljudi živi u šatorima i barakama, a neki su spas potražili kod rodjaka daleko od svojih opustošenih naselja.
Uprkos tome što je prikupljeno dosta novca za prvi period, izgradnja kuća i normalizacija života teče veoma sporo. Birokratski problemi, nedovoljno jasna politika lokalnih vlada i nedovoljno iskustvo humanitarnih organizacija u podizanju skloništa samo su neki od razloga za odugovlačenje, podsećaju agencije.
Ukupna šteta procenjena je na preko 10 milijardi dolara, a približno još toliko iznosiće i troškovi obnove. Medjunarodna zajednica prikupila je 11 milijardi dolara, medju donatorima su bile i poznate ličnosti iz svetskog šou-biznisa i sporta. Samo 15 odsto od ukupno 308.000 kuća koliko je potrebno, završeno je ili je u toku njihova izgradnja, navodi Rojters.
Prema podacima Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, indonežanska provincija Aće, koja je pretrpela najveće gubitke od cunamija, tražila je dodatnih 200.000 radnika za obnovu od polovine 2006. godine. Sredstva samo za obnovu Aćea i zemljotresom pogodjenog ostrva Nias, uskoro će dostići dve milijarde dolara godišnje.
Zemljotres jačine preko devet stepeni Rihterove skale, koji se dogodio ispod površine Indijskog okeana, 26. decembra 2004. godine izazvao je džinovski talas - cunami, koji je odneo više od 230.000 života.
Sablasni snimci iz Šri Lanke, Indonezije, Indije, Somalije, Mjanmara, sa Tajlanda i Maldiva i potresne priče preživelih obišle su svet. Zastrašujući je i podatak da je u cunamiju u priobalnim oblastima u Indoneziji, Indiji i Šri Lanki poginulo 75 odsto od ukupnog broja žena.
Svetske agencije prenose da u tom regionu danas, uprkos pomoći medjunarodne zajednice koja je počela da stiže odmah nakon nesreće, oko 1,5 miliona ljudi živi u šatorima i barakama, a neki su spas potražili kod rodjaka daleko od svojih opustošenih naselja.
Uprkos tome što je prikupljeno dosta novca za prvi period, izgradnja kuća i normalizacija života teče veoma sporo. Birokratski problemi, nedovoljno jasna politika lokalnih vlada i nedovoljno iskustvo humanitarnih organizacija u podizanju skloništa samo su neki od razloga za odugovlačenje, podsećaju agencije.
Ukupna šteta procenjena je na preko 10 milijardi dolara, a približno još toliko iznosiće i troškovi obnove. Medjunarodna zajednica prikupila je 11 milijardi dolara, medju donatorima su bile i poznate ličnosti iz svetskog šou-biznisa i sporta. Samo 15 odsto od ukupno 308.000 kuća koliko je potrebno, završeno je ili je u toku njihova izgradnja, navodi Rojters.
Prema podacima Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, indonežanska provincija Aće, koja je pretrpela najveće gubitke od cunamija, tražila je dodatnih 200.000 radnika za obnovu od polovine 2006. godine. Sredstva samo za obnovu Aćea i zemljotresom pogodjenog ostrva Nias, uskoro će dostići dve milijarde dolara godišnje.
Pridruži se MONDO zajednici.