Ko je Redžep Tajip Erdogan, prvi turski političar koji je politički preživeo vojni udar u šest decenija prakse da vojska povremeno "vraća" Turke na staze sekularne i prozapadne Turske Kemala Atarturka i ko mu je trn u oku.
Moderna Turska nalazi se danas u procepu između dve struje koje oličavaju dva čoveka. S jedne strane je Redžep Tajip Erdogan - rasan političar, vaspitavan idejama patrijarhalnog asketizma i sunitskog islama, čovek iz naroda retke oštroumnosti i lider s velikim darom opštenja sa masama.., a s druge Fetulah Gulen, imam kojeg turski predsednik optužuje da je inspirator neuspelog vojnog puča, ličnost je koju je ugledni američki magazin "Tajm" pre tri godine uvrstio među 100 najuticajnijih intelektualaca u svetu.
Erdogan, čovek koji je politički preživeo pokušaj puča vojske od petka kao jedan od retkih u turskoj istoriji, poseduje "familijarnosti u ličnom kontaktu" te je prema njemu nemoguće ostati rezervisan - ili ga volite ili ga mrzite, opisuje turskog predsednika bivši ambasador Srbije u toj zemlji, Dušan Spasojević.
Uz "oca nacije" Kemal-pašu Ataturka, koji se na čelu države-naslednice Osmanske imperije nalazio 15 godina, od 1923 do 1938. godine, Erdogan nesumnjivo predstavlja najznačajniju figuru moderne Turske, piše Spasojević u knjizi "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije".
Erdogan je, navodi Spasojević, prešao put od uličnog prodavca đevreka u siromašnoj istanbulskoj četvrti Kasimpaša, preko uspešnog gradonačelnika najvećeg grada u Evropi i političkog zatvorenika, do neprikosnovenog vođe Partije pravde i razvoja, koja već 12 godina vlada Turskom.
Na političkoj mapi današnje Evrope turskoga predsednika moguće je porediti samo sa dva lidera.
Uz nemačku kancelarku Angelu Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, u novom milenijumu jedino Erdogan duže od dva izborna mandata suvereno vlada zemljom koja, zahvaljujući svojoj veličini, broju stanovnika, geostrateškom položaju, istoriji i tradiciji, ima potencijal da utiče na zbivanja van sopstvenih granica.
Za razliku od Putina i Merkelove, koji su na svoj put do trona krenuli iz duboko ukorenjenih establišmenata Rusije i Nemačke, vođa turskih konzervativaca potekao je iz miljea koji je prethodnih 80 godina predstavljao proganjanu marginu turskog društva.
Za razliku od ruskog predsednika, koji je od svog prethodnika na tacni dobio prerogative apsolutne vlasti, i nemačke kancelarke, koja je nasledila sve mehanizme jednog dobro ustrojenog sistema, Tajip Erdogan je u novembru 2002. preuzeo kormilo klimavog broda, čija je čitava posada tokom prvog mandata radila sve da novog kapetana onemogući u nameri da tursku lađu usmeri u pravcu za koji je dobio mandat od naroda.
Prve godine vladavine harizmatičnog Erdogana i njegove partije, čvrsto ukorenjene u islamističkoj ideologiji, protekle su u stalnom odmeravanju snaga sa bastionima Ataturkovog sekularizma koji su ih okruživali sa svih strana.
Nasuprot Erdoganu nisu se našli samo druga po snazi armija NATO saveza, čitava administracija i pravosuđe, već i tradicionalno sekularna štampa i njeni vlasnici, oličeni u nekolicini najbogatijih turskih porodica.
Kao u kakvoj šahovskoj simultanci, navodi Spasojević, odvažni i lukavi Erdogan, poput Makijavelijevog "lava i lisice", jedne je privukao na svoju stranu, a druge, bez milosti, do nogu potukao.
Da sreća prati hrabre slikovito govori i njegov primer.
Apsolutističke tendencije njegove vladavine u poslednjih nekoliko meseci, koje bi ga svakako u negativnom svetlu eksponirale u zapadnom svetu kome Turska kroz članstvo u NATO savezu pripada od 1952. godine, ostale su u senci ukrajinske krize i obnovljenog sučeljavanja Zapada i Rusije.
Poslanici Erdoganove partije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope su prošle nedelje redom glasali u korist Putinove Rusije.
Knjiga "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije" aktuelnog ambasadora Srbije u Grčkoj obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima izmedu dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010- opozvan 2013) i Grčkoj, gde se nalazi od prošle godine.
FETULAH GULEN - SIVA EMINENCIJA PANTURCIZMA
Fetulah Gulen, imam kojeg turski predsednik optužuje da je inspirator neuspelog vojnog puča, ličnost je koju je ugledni američki magazin "Tajm" pre tri godine uvrstio među 100 najuticajnijih intelektualaca u svetu.
I on je od sorte "ne ostavlja ravnodušnim" dok ga jedni vole i dižu do neslućenih visina stvarajući od njega kult, drugi ga, pogotovo nakon njegovog sukoba sa Erdoganom, otvoreno mrze.
To, međutim, nije smetnja da njegov Hizmet pokret beleži stalni rast i, prema rečima stručnjaka, postaje ogromna i moćna "politička korporacija", odnosno panislamistička organizacija.
Najčešće ga opisuju kao harizmatičnu osobu, čije škole su prisutne u celom svetu, a u kojima on školuje mlade moderne muslimane umerenih usmerenja, koji ne gube kontakt sa svojom verom.
Prema mnogim mišljenjima, Gulen predstavlja modernog turskog prosvetitelja. Nekada veoma blizak Erdoganu, sada je njegov najveći protivnik, a do njihovog razlaza, veruje se, došlo kada je Gulen, kako se navodi, shvatio da aktuelni turski predsednik oblikuje zemlju prema sebi samom - po principu "Turska to sam ja".
Gulenov projekat osnivanja privatnih obrazovnih institucija počeo je 1980. kada je vojska izvela jedan od udara s ciljem zaštite sekularnih tekovina Kemala Ataturka.
On je pozdravio taj udar izveden od iste one vojske koja je njega samog hapsila devet godina ranije.
Od 1999. živi u SAD, gde je otišao "iz zdravstvenih razloga", i više se nikada nije vratio u domovinu. U SAD sad živi u svojevrsnom egzilu.
Iako se mislilo da će to biti i kraj njegovog projekta, Gulen je postajao iz dana i dan sve moćniji ne samo u Turskoj, već u celom svetu, a posebno u Nemačkoj gde je otvorio na stotine škola za tursku dijasporu.
U poslednje dve i po godine u Turskoj su krenula masovna hapšenja Gulenovih ljudi ili onih za koje vladajući režim oceni da su pripadnici tog pokreta.
Iako Erdogan danas tvrdi da nikada nije imao neku veliku podršku Gulena, izborni rezultati koje je njegova AKP (Partija pravde i prosperiteta) ostvarila na poslednjim izborima jasan su pokazatelj da turski predsednik nije u pravu - u poslednje dve godine izgubila oko 10 posto podrške, što, pretvoreno u političku matematiku, znači nekoliko miliona glasova.
Inače, nakon više od 30 godina rada na razvoju pokreta, Hizmet danas raspolaže sa stotinama fakulteta i hiljadama škola i drugih obrazovnih institucija u preko 100 zemalja sveta, među njima i BiH.
Pod kontrolom ljudi bliskih Gulenu u BiH nalaze se Tursko-bosanki koledž, Burdž Univerzitet, Studentski dom na Ilidži, sedmični list "Novo vreme", te, prema nekim informacijama, turistička agencija Fidan.
U vlasništvu pokreta Hizmet i ljudi bliskih Gulenu u Turskoj su mnoge privredne kompanije, među kojima su najpoznatije jedna od vodećih turskih banaka Asya Bank, zatim jedan od najčitanijih turskih listova "Zaman", koji je Erdogan nedavno hapšenjem glavnog urednika potčinio svojoj vlasti, zatim televizija Samanyolu i još neke, dok je prema pisanju turskih medija pod Gulenovom kontrolom i TUSKON (Udruženje preduzetnika i industrijalaca Turske).
Gulen je stekao veliku popularnost na Zapadu zbog, kako se veruje, svojih pomirljivih tonova, jasne osude terorizma, vrlo dobrih odnosa s predstavnicima drugih verskih zajednica.
Sastao se svojevremeno i sa papom Ivanom Pavlom II, grčkim patrijarhom Vartolomejem, te izraelskim sefardskim rabinom Elijanom Doronom.
Škole u njegovom vlasništvu u Turskoj smatraju se za najbolje. Učenici već od prvog razreda uče engleski jezik uporedo s turskim, dok sam Gulen smatra da studiranje prirodnih nauka poput matematike, fizike i hemije predstavlja služenje Bogu.
Ipak, postoji i druga strana medalje, tvrde oni koji Gulena ne simpatišu previše.
Nastavnici koji su ranije radili u njegovim školama širom Turske tvrde da je odnos prema ženama u njegovim školama jako loš, odnosno da nastavnice i profesorke nemaju nikakav uticaj na administrativne odluke, dok su devojčice od šestog razreda i starije potpuno odvojene od dečaka čak i tokom pauza za užinu.
Erdogan je već najavio da će zatvoriti više privatnih škola koje prenose Gulenovo učenje.
Poznavaoci prilika veruju da niz hapšenja visokih činovnika u Turskoj ima veze sa obračunom Erdoganove partije i Gulenovog pokreta.
Inače, Gulen retko prima goste u svoju dobro čuvanu kuću u Sejlorsburgu u Pensilvaniji.
U martu ove godine Gulen je dao intervju listu Moskovski komsomolac (MK), gde je govorio o krizi između Rusije I Turska, koja je proteklih dana čini se prevaziđena, ali i o demokratiji, o ISIS-u i terorizmu.
Govoreći o demokratiji, Gulen je tada rekao da "ukoliko demokratija znači pravo, pravdu, poštovanje prava drugih ljudi i toleranciju prema drugačijim ljudima, onda je nemoguće zamisliti demokratiju bez islama".
A na pitanje o terorizmu, Gulen kaže da on postoji među pripadnicima svih religija - I među hrišćanima I među Jevrejima.
"Međutim, što se tiče terorizma koji nastaje u okvirima muslimanskog sveta, razloge za to možemo tražiti u pogrešnom razumevanju islama i nedostacima u njegovoj praktičnoj primeni", kazao je Gulen i dodao da bi SAD I Rusija mogle dati značajan doprinos toj borbi.
