Sam na klupici ispred jedne od baraka najvećeg logora smrti koju su podigli Hitlerovi nacisti u okupiranoj Poljskoj, papa Franja udubljen u dugu molitvu bez reči, pognute glave moli Boga da mu podari plač.

"Želeo bih da posetim Aušvic, to mesto strahota bez govora, sa što manje ljudi, samo sa najnužijima, sam. Da uđem i molim se da mi Bog da dar plača", kazao je papa Franja u junu, a sada je poljubio i jedan od stubova u logoru, onako kako se ljube relikvije.

Pred barakom broj 11 zvanom baraka smrti papa se pozdravio sa 12 preživelih logoraša, Jevreja, Roma, Sinti i Poljaka i zajedno sa njima zapalio sveću ispred Zida smrti gde su nemački nacisti streljali logoraše dok još nisu usavršili svoje monstruozno industrijsko ubijanje Jevreja u gasnim komorama.



U molitvi bez reči i svojoj, kako su to nazvali komentatori, najglasnijoj mogućoj tišini kao nemi krik protiv zla u čoveku, papa Franja zastao je i u ćeliji svetog Maksimilijana Kolbea koji je u logoru žrtvovao svoj život da spasi drugog logoraša.

 Nema molitva pape Franje odaće poštu milionima žrtava holokausta i kasnije pred Spomenikom žrtvama holokausta u drugom delu logora, Birkenau ispred nekadašnjih gasnih komora.

Kao simbol vere u dobro u čoveku papa će se tu sresti i sa grupom "Pravednih među narodima sveta", ljudima kojima je tom titulom Izrael odao posle Drugog svetskog rata priznanje za to što su rizikujući svoje živote spasavali Jevreje od holokausta.

Današnji treći dan petodnevne posete pape Franje Poljskoj, povodom Svetskih dana katoličke omladine u Krakovu, ceo je posvećen bolu i patnji.

Iz zloglasnog logora Aušvic-Birkenau u kome je Hitlerova Nemačka pobila najmanje 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja ali i Roma, Sinti, sovjetskih vojnih zarobljenika, Poljaka i pripadnika drugih naroda Evrope dok logor 27. januara 1945. godine nije oslobodila sovjetska Crvena armija, papa se vraća u Krakov gde će posetiti jednu dečiju bolnicu i njene pacijente.

Uveče će zajedno sa stotinama hiljada mladih katoličkih vernika iz 187 zemalja sveta sa svih kontinenata Krakovom proći Put Krsta po ugledu na tradicionalni Put Krsta kod Kolesuma u Rimu.