Himlerova dnevna rutina ličila je na onu prosečnog zaposlenog čoveka, porodica, kuća, posao... Njegov posao bio je, međutim, naređivanje masovnih ubistava i mučenja nevinih.

Dnevnik je pronađen u ruskom vojnom arhivu.

Himler je na 1.000 stranica detaljno opisao svoje dnevne aktivnosti i rutinsko naređivanje masovnih ubistava koje je izdavao sa pozicije šefa SS-a i nadzornika holokausta.

Delovne dnevnika objavio je nemački tabloid "Bild".

Dnevnik sadrži datume i obaveštenja o sastancima i vojnim odlukama koje je donosio Himler i odlukama čijem je donošenju prisustvovao.

Pokriveni su dva perioda, predratni 1938. godine i ratni koji obuhvata 1943. godinu i 1944. godinu.

Pobrojani su sastanci sa više od 1.600 ljudi, uključujući i Adolfa Hitlera, sa kojim se Himler često sastajao kako se rat bližio kraju.

Dnevnik je u Rusiji bio potpuno neprimećen tokom poslednjih 70 godina, dok nije otkriven u vojnom arhivu u Podolsku, gradu pored Moskve.

Autentičnost su potvrdili stručnjaci Nemačkog istorijskog instituta i državne ustanove u Moskvi, posle analize i poređenja sa drugim Himlerovim dokumentima i poznatim događajima.

"Ova građa je važna jer doprinosi boljem razumevanju poslednje faze Drugog svetskog rata", rekao je direktor instituta Nikolaus Kacer.

Podaci sadržani u dnevniku neće promeniti ono što je već poznato, ali otkrivaju mnoge detalje koje daju bolji uvid u širu sliku.

"Zato je ovde reč o veoma važnom i značajnom svedočenju", rekao je Kacer.

Damjan Imoel, novinar koji je pomogao "Bildu" da dođe do dnevnika, kaže da je ubedljivo najstrašnija Himlerova birokratska prosečnost i bezosećajnost.

Himler je, sa druge strane, bio sasvim pristojan i brižan prema svojoj porodici, sa kojom je provodio večeri uz filmove ili igranje karata.

"Njegov dan bi počinjao doručkom i masažom kod ličnog lekara, a onda je pozvao ženu i ćerku koje su bile u južnoj Nemačkoj, a zatim bi odlučio da ubije 10 ljudi ili da poseti koncetracioni logor", kaže Imoel.

Dnevnik sadrži i podatke o masovnim ubistvima u nacističkim koncentracionim logorima, ali i banketima i večerama SS vrhuške.

Himler se 1941. godine, tokom posete logoru kod Minska, glavnog grada Beloruije, umalo onesvestio kada je deo mozga streljanog Jevreja pao na njegov kaput.

Početkom februara 1943. godine, dok je bio u inspekciji logora Sobibor kako bi proverio efikasnost gasnih komora koje su radile na dizel pogon, Himler je pristao da sačeka dovođenje 400 žena i devojčica kako bi lično nadgledao masovno pogubljenje. Iste večeri je, prema dnevniku koji je vodio, bio na bankeru sa SS oficirima.

Himler je bio posebno ponosan na pse čuvare u Aušvicu i često je isticao njihovu sposobnost da rastrgnu svakog osim dresera.

"Hajnrih Himler je bio zver puna kontradikcija. U jednu ruku, nemilosrdno je naređivao masovna pogubljenja i planirao holokaust. U drugu ruku, bio je licemerni zaštitnik svoje SS elite, porodice, prijatelja i saradnika", reako je Matijas Ul iz Nemačkog istorijskog instituta.

Himlera su neposredno po završetku rata zarobili britanski vojnici u severnoj Nemačkoj, pošto je imao falsifikovane lične isprave. Zadržali su ga u pritvoru, ali se 23. maja 1945. godine ubio tako što je pregrizao ampulu sa cijanidom koju je držao u ustima i tako izbegao suđenje.