Ukrajinski ministar ekonogije Ostap Semerak u toj viziji ima podršku velikih investitora kao što je Evropska banka za obnovu i razvoj.

"Očigledno je da se ovo zemljište ne može koristiti za poljoprivredu'', rekao je on agenciji Frans pres, zbog čega će, kako je objasnio, kupovina terena za solarni park biti prilično jeftina.
Istovremeno "nivo radijacije je veoma opao za poslednjih 30 godina", dodao je on.

Uspeh ovog projekta otvorio bi i druge mogućnosti u području koje se smatra jednim od najnezdravijih u Evropi, a Černobil bi tako postao "zona inovacija."

Posle havarije u nuklarnoj centrali u Černobilu 1986. godine hiljde ljudi je umrlo, a ta zona na severu.

1/0
Vidi galeriju
undefined Černobilj danas

Ukrajine je ostala bez stanovnika, s izuzetkom nekolicine starih domaćinsatva.

Područje oko centrale je za poslednjih 30 godina postepeno prekriveno bujnom šumom

Ukrajina smatra da se oko 6,000 hektara zemljišta sada može ispuniti solarnim panelima koji bi jednog dana proizvodili isto toliko energije kao nekadašnjji rekator u Černobilu.

EBRD je već saopštila da će podržati taj projekat ukoliko Ukrajina nađe investitore za prvu fazu radova koja košta oko milijardu dodlara.

Prema Semeraku, interesovanje je već pokazao veliki broj stranih kompanija.

"Uz uspešne pregovore, mislim da bi projekat mogao da bude u potpunosti pokrenut iduće godine", rekao je on.

Ukrajina želi da postane energetski nezavisna od Rusije nakon revolucije kojom je svrgnuta vlast u Kijevu, sukoba ukrajinskih i proruskih snaga i pripajanja Krima Rusiji, podseća AFP.

Oko 50 odsto energije još uvek se proizvodi u nuklearnim centralama, a ostatak u termocentralama, dok solarna energija čini samo jedan odsto.