Prva grupa stranih novinara stigla je u glavni grad Tibeta od kada su se dogodili nemiri u toj oblasti početkom ovog meseca kada je zabranjen pristup stranim izveštačima.
Prva grupa stranih novinara stigla je u glavni grad Tibeta od kada su se dogodili nemiri u toj oblasti početkom ovog meseca kada je zabranjen pristup stranim izveštačima.
Nije bilo jasno koliko slobode će grupa imati tokom dvodnevne posete do koje dolazi usred rastućeg međunarodnog pritiska na Kinu zbog represije protiv tibetanskih demonstranata pet meseci pre održavanje Olimpijskih igara u Pekingu.
Autobus sa novinarima prošao je kroz tri policijska punkta na putu od aerodroma do Lase. Policajci su takođe stajali skoro na svakom raskršću na putu, prenosi agencija Asošiejted pres (AP) čiji su izveštači bili u izabranoj grupi.
U sredu je vlada takođe saopštila da se predaju stotine osoba koje su učestvovale u antivladinim protestima.
Poseta novinara i navodi o predaji su izgleda sračunati da podupru tvrdnje vlade da je situacija pod kontrolom i da su protesti bili kriminalni čin uništavanja i ubijanja, navodi AP.
Pobuna protiv kineskih vlasti bila je skoro najveća u skoro dve decenije i osujetila je nade kineskog rukovodstva da će pripreme za Olimpijadu ići glatko. Hiljade vojnika i policajaca poslato je u oblasti gde su bile pobune da spreče nemire.
Vrhunac protesta bio je izgleda 14. marta, dodaje AP, kada su demonstranti izazvali stotine požara u Lasi i napali pripadnike većinske etničke kineske grupe Han i kineske muslimane.
Vlada navodi da je najmanje 22 osobe ubijeno u Lasi dok tibetanske grupe za ljudska prava kažu da je ubijeno oko 140 Tibetanaca.
Državni mediji saopštili su u sredu da se više od 600 ljudi predalo policiji u Lasi i susednoj pokrajini Sečuan gde su nemiri izbili nekoliko dana kasnije.
Policija je takođe objavila spisak od 53 osobe koje se traže u vezi tih nereda, saopštila je zvanična agencija Sinhua. Prema navodima zvaničnika uhapšeno je 29 osoba, ali nije jasno da li su oni među tih 53 sa spiska.
SAD, Britanija i Nemačka osudili su Kinu zbog načina na koji se obračunala sa demonstrantima, ali nisu išli toliko daleko da zaprete bojkotom Olimpijskih igara ili ceremonije otvaranja 8. avgusta, što je uradio francuski predsednik Nikola Sarkozi.
(Beta)
Nije bilo jasno koliko slobode će grupa imati tokom dvodnevne posete do koje dolazi usred rastućeg međunarodnog pritiska na Kinu zbog represije protiv tibetanskih demonstranata pet meseci pre održavanje Olimpijskih igara u Pekingu.
Autobus sa novinarima prošao je kroz tri policijska punkta na putu od aerodroma do Lase. Policajci su takođe stajali skoro na svakom raskršću na putu, prenosi agencija Asošiejted pres (AP) čiji su izveštači bili u izabranoj grupi.
U sredu je vlada takođe saopštila da se predaju stotine osoba koje su učestvovale u antivladinim protestima.
Poseta novinara i navodi o predaji su izgleda sračunati da podupru tvrdnje vlade da je situacija pod kontrolom i da su protesti bili kriminalni čin uništavanja i ubijanja, navodi AP.
Pobuna protiv kineskih vlasti bila je skoro najveća u skoro dve decenije i osujetila je nade kineskog rukovodstva da će pripreme za Olimpijadu ići glatko. Hiljade vojnika i policajaca poslato je u oblasti gde su bile pobune da spreče nemire.
Vrhunac protesta bio je izgleda 14. marta, dodaje AP, kada su demonstranti izazvali stotine požara u Lasi i napali pripadnike većinske etničke kineske grupe Han i kineske muslimane.
Vlada navodi da je najmanje 22 osobe ubijeno u Lasi dok tibetanske grupe za ljudska prava kažu da je ubijeno oko 140 Tibetanaca.
Državni mediji saopštili su u sredu da se više od 600 ljudi predalo policiji u Lasi i susednoj pokrajini Sečuan gde su nemiri izbili nekoliko dana kasnije.
Policija je takođe objavila spisak od 53 osobe koje se traže u vezi tih nereda, saopštila je zvanična agencija Sinhua. Prema navodima zvaničnika uhapšeno je 29 osoba, ali nije jasno da li su oni među tih 53 sa spiska.
SAD, Britanija i Nemačka osudili su Kinu zbog načina na koji se obračunala sa demonstrantima, ali nisu išli toliko daleko da zaprete bojkotom Olimpijskih igara ili ceremonije otvaranja 8. avgusta, što je uradio francuski predsednik Nikola Sarkozi.
(Beta)
