Grob jednog od najuticajnijih filozofa Fridriha Ničea uskoro bi mogao da bude izmešten iz rodnog Rukena, pored Lajpciga, zbog namere energetske kompanije da celo područje pretvori u veliki rudnik mrkog uglja!
Grob jednog od najuticajnijih filozofa Fridriha Ničea uskoro bi mogao da bude izmešten iz rodnog Rukena, pored Lajpciga, zbog namere energetske kompanije da celo područje pretvori u veliki rudnik mrkog uglja!
Nemački filozof verovatno za to ne bi mario, ako je suditi po njegovoj najpoznatijoj izjavi "Bog je mrtav!". Ipak, ideja se nimalo ne sviđa stanovnicima tog mesta.
"Ovde se nalazi Ničeova kuća, crkva u kojoj je kršten i u kojoj je njegov otac godinama propovedao, tu je naučio da čita i piše, a tu su i grobovi njegove sestre Elizabete i roditelja. Napraviti od toga rudnik je najobičnije svetogrđe", izjavio je Ralf Ajhberg, inače predsednik "Ničeovog udruženja" iz Rukena.
Na ovom području za vreme kominističke vladavine u tadašnjoj Demokratskoj Republici Nemačkoj (DDR), postojao je rudnik, ali je po ujedinjenju Nemačke 1990. godine, prestao sa radom. Ruken je od tada uglavnom turističko mesto upravo zahvaljujući Ničeu.
"Kompletna parohija se oštro protivi rušenju Ničeovog groba", rekao je Joakim Salamon, jedan od članova "ničeanaca".
Međutim, stanovnici okolnih mesta ne bi imali ništa protiv da rudnik ponovo počne s radom zbog ekonomskog razvoja. Stopa nezaposlenosti u regiji je 20 odsto, a okolni gradovi su izgubili trećinu populacije.
"Na žalost, odluka o ovom sporu biće donesena na višem političkom nivou", izjavio je Andreas Ginter iz kompanije "Mibrag", glavnog investitora na ovom području.
Na strani "buldožera" su i sve vodeće političke partije iz regije, demohrišćani, socijaldemokrati i levičari, dok se jedino stranka Zelenih protivi rušenju večnog počivališta pisca "Zaratustre".
U Ničeovom filozofskom opusu, obično se ističu tri perioda. U prvom, Niče je pristalica filozofije Artura Šopenhauera (pre svega njegovog voluntarizma) i muzičkih dela Riharda Vagnera (Rođenje tragedije iz duha muzike, 1872; Nesavremena razmatranja, 1873).
U drugom periodu Niče je blizak pozitivizmu, prirodoslovlju (Ljudsko, suviše ljudsko, 1878-1880; Jutarnja rumen, 1881).
Treći period odlikuje se isticanjem metafizičkog elementa, postepenom razradom učenja o "volji za moć" (Vesela nauka, 1882; Tako je govorio Zaratustra, 1883-1885; S one strane dobra i zla, 1886; Genealogija morala, 1887; Antihrist, 1888; Sumrak idola, 1889; Volja za moć, 1901, Putnik i njegova senka).
(MONDO)
Nemački filozof verovatno za to ne bi mario, ako je suditi po njegovoj najpoznatijoj izjavi "Bog je mrtav!". Ipak, ideja se nimalo ne sviđa stanovnicima tog mesta.
"Ovde se nalazi Ničeova kuća, crkva u kojoj je kršten i u kojoj je njegov otac godinama propovedao, tu je naučio da čita i piše, a tu su i grobovi njegove sestre Elizabete i roditelja. Napraviti od toga rudnik je najobičnije svetogrđe", izjavio je Ralf Ajhberg, inače predsednik "Ničeovog udruženja" iz Rukena.
Na ovom području za vreme kominističke vladavine u tadašnjoj Demokratskoj Republici Nemačkoj (DDR), postojao je rudnik, ali je po ujedinjenju Nemačke 1990. godine, prestao sa radom. Ruken je od tada uglavnom turističko mesto upravo zahvaljujući Ničeu.
"Kompletna parohija se oštro protivi rušenju Ničeovog groba", rekao je Joakim Salamon, jedan od članova "ničeanaca".
Međutim, stanovnici okolnih mesta ne bi imali ništa protiv da rudnik ponovo počne s radom zbog ekonomskog razvoja. Stopa nezaposlenosti u regiji je 20 odsto, a okolni gradovi su izgubili trećinu populacije.
"Na žalost, odluka o ovom sporu biće donesena na višem političkom nivou", izjavio je Andreas Ginter iz kompanije "Mibrag", glavnog investitora na ovom području.
Na strani "buldožera" su i sve vodeće političke partije iz regije, demohrišćani, socijaldemokrati i levičari, dok se jedino stranka Zelenih protivi rušenju večnog počivališta pisca "Zaratustre".
U Ničeovom filozofskom opusu, obično se ističu tri perioda. U prvom, Niče je pristalica filozofije Artura Šopenhauera (pre svega njegovog voluntarizma) i muzičkih dela Riharda Vagnera (Rođenje tragedije iz duha muzike, 1872; Nesavremena razmatranja, 1873).
U drugom periodu Niče je blizak pozitivizmu, prirodoslovlju (Ljudsko, suviše ljudsko, 1878-1880; Jutarnja rumen, 1881).
Treći period odlikuje se isticanjem metafizičkog elementa, postepenom razradom učenja o "volji za moć" (Vesela nauka, 1882; Tako je govorio Zaratustra, 1883-1885; S one strane dobra i zla, 1886; Genealogija morala, 1887; Antihrist, 1888; Sumrak idola, 1889; Volja za moć, 1901, Putnik i njegova senka).
(MONDO)
