Francuska se vraća, nakon 42 godine, u vojnu komandu NATO. Pozivi Hrvatskoj i Albaniji za članstvo, na čekanju ostaju Makedonija zbog Grka, Ukrajina i Gruzija zbog Rusa i nedovoljno razvijene demokratije.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je na samitu NATO u Bukureštu da želi povratak Francuske u vojnu komandu Alijanse po isteku francuskog predsedavanja Evropskoj uniji 31. decembra 2008. godine.
Odluku o povlačenju Francuske iz vojne komande NATO je 1966. godine doneo bivši francuski predsednik Šarl de Gol.
"Po isteku francuskog predsedavanja biće trenutak da... se donesu neophodne odluke kako bi Francuska zauzela svoje mesto u strukturama NATO", navodi se u Sarkozijevom govoru objavljenom u četvrtak.
Francuski predsednik je u sredu, tokom radne večere sa liderima zemalja članica NATO, rekao da je njegova zemlja spremna da pošalje 800 vojnika u Avganistan.
Prema njegovim rečima, Avganistan je strateški cilj NATO, ne samo na vojnom, već i na civilnom planu.
Očekuje se da će francuski vojnici biti raspoređeni u istočnom Avganistanu, što će omogućiti američkim snagama da pomognu Kanađanima na jugu zemlje, koji prete da će povući svoj kontingent, ukoliko ne budu dobili podršku saveznika.
Francuski predsednik, čija je ambicija da se formira Evropski centar komande NATO, imaće problema u vezi sa slanjem vojnika u Avganistan, pošto je francuski parlament izrazio potpuno neslaganje sa tom odlukom.
Lideri NATO složili su se da upute poziv za članstvo u Alijansi Albaniji i Hrvatskoj, dok je odluka o Makedoniji odložena, zbog nerešenog spora sa Grčkom oko naziva te zemlje, potvrdio je španski ministar spoljnih poslova Migel Moratinos.
"Grčka je saopštila da za sada ne postoje uslovi da se postigne konsenzus da se poziv uputi i Makedoniji. Tako će biti pozvane samo Albanija i Hrvatska", rekao je Moratinos.
Grčka je ranije saopštila da će uložiti veto na integraciju Makedonije u NATO, sve dok spor oko naziva bivše jugoslovenske republike ne bude rešen.
Lideri NATO nisu u sredu uspeli da se dogovore i da li da pozovu Ukrajinu i Gruziju u Akcioni plan partnerstva u Alijansi.
"Stav Nemačke (po pitanju dve bivše sovjetske republike) se nije promenio", rekao je diplomata koji je prisustvovao radnoj večeri kojom je počeo samit Alijanse u Bukureštu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je ranije da je još "suviše rano" uvesti Ukrajinu i Gruziju u Akcioni plan partnerstva.
Tome se žestoko protivi i Rusija, koja takav potez smatra ulaskom NATO u njenu istorijsku sferu uticaja, preneo je Rojters.
Sarkozi je, takođe, rekao da su težnje Ukrajine i Gruzije da postanu članice NATO "legitimne".
"Treba da podvučemo da priznajemo legitimne težnje te dve prijateljske zemlje koje žele postanu deo NATO", rekao je francuski predsednik i podvukao da na putu ka tom cilju obe zemlje treba da sprovedu "demokratske promene".
U Bukureštu se nastavlja samit NATO-a, a u četvrtak posle podne se očekuje dolazak i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Putin će doputovati u 18.45 u Bukurešt, gde će imati sastanak sa američkim predsednikom Džordžom Bušom sa kojim će razgovor nastaviti 6. aprila u Sočiju.
Lideri NATO-a će do podne diskutovati o proširenju Alijanse, a na popodnevnoj sesiji biće razmotreno delikatno i sporno pitanje povećanja broja vojnika u Avganistanu.
Hrvatska i Albanija očekuju zvaničan poziv u članstvo nakon takve odluke na radnoj večeri lidera 26 zemalja NATO-a u sredu uveče.
U petak će biti održan sastanak Saveta NATO-Rusija i Saveta NATO-Ukrajina.
Snimak "poruke", kao i njeno brisanje, od jutros prenosi rumunska državna televizija Realitatea.
Reporter rumunske televizije navodi da je to svakako napisano na jeziku "jedne od bivših jugoslovenskih republika".
Pitanje je kako je moguće da se uz vrlo stroge bezbednosne mere ispiše taj natpis, i to baš na centralnoj strani zgrade parlamenta, na jednom od glavnih ulaza.
(agencije/MONDO)
Odluku o povlačenju Francuske iz vojne komande NATO je 1966. godine doneo bivši francuski predsednik Šarl de Gol.
"Po isteku francuskog predsedavanja biće trenutak da... se donesu neophodne odluke kako bi Francuska zauzela svoje mesto u strukturama NATO", navodi se u Sarkozijevom govoru objavljenom u četvrtak.
Francuski predsednik je u sredu, tokom radne večere sa liderima zemalja članica NATO, rekao da je njegova zemlja spremna da pošalje 800 vojnika u Avganistan.
Prema njegovim rečima, Avganistan je strateški cilj NATO, ne samo na vojnom, već i na civilnom planu.
Očekuje se da će francuski vojnici biti raspoređeni u istočnom Avganistanu, što će omogućiti američkim snagama da pomognu Kanađanima na jugu zemlje, koji prete da će povući svoj kontingent, ukoliko ne budu dobili podršku saveznika.
Francuski predsednik, čija je ambicija da se formira Evropski centar komande NATO, imaće problema u vezi sa slanjem vojnika u Avganistan, pošto je francuski parlament izrazio potpuno neslaganje sa tom odlukom.
Lideri NATO složili su se da upute poziv za članstvo u Alijansi Albaniji i Hrvatskoj, dok je odluka o Makedoniji odložena, zbog nerešenog spora sa Grčkom oko naziva te zemlje, potvrdio je španski ministar spoljnih poslova Migel Moratinos.
"Grčka je saopštila da za sada ne postoje uslovi da se postigne konsenzus da se poziv uputi i Makedoniji. Tako će biti pozvane samo Albanija i Hrvatska", rekao je Moratinos.
Grčka je ranije saopštila da će uložiti veto na integraciju Makedonije u NATO, sve dok spor oko naziva bivše jugoslovenske republike ne bude rešen.
Lideri NATO nisu u sredu uspeli da se dogovore i da li da pozovu Ukrajinu i Gruziju u Akcioni plan partnerstva u Alijansi.
"Stav Nemačke (po pitanju dve bivše sovjetske republike) se nije promenio", rekao je diplomata koji je prisustvovao radnoj večeri kojom je počeo samit Alijanse u Bukureštu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je ranije da je još "suviše rano" uvesti Ukrajinu i Gruziju u Akcioni plan partnerstva.
Tome se žestoko protivi i Rusija, koja takav potez smatra ulaskom NATO u njenu istorijsku sferu uticaja, preneo je Rojters.
Sarkozi je, takođe, rekao da su težnje Ukrajine i Gruzije da postanu članice NATO "legitimne".
"Treba da podvučemo da priznajemo legitimne težnje te dve prijateljske zemlje koje žele postanu deo NATO", rekao je francuski predsednik i podvukao da na putu ka tom cilju obe zemlje treba da sprovedu "demokratske promene".
U Bukureštu se nastavlja samit NATO-a, a u četvrtak posle podne se očekuje dolazak i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Putin će doputovati u 18.45 u Bukurešt, gde će imati sastanak sa američkim predsednikom Džordžom Bušom sa kojim će razgovor nastaviti 6. aprila u Sočiju.
Lideri NATO-a će do podne diskutovati o proširenju Alijanse, a na popodnevnoj sesiji biće razmotreno delikatno i sporno pitanje povećanja broja vojnika u Avganistanu.
Hrvatska i Albanija očekuju zvaničan poziv u članstvo nakon takve odluke na radnoj večeri lidera 26 zemalja NATO-a u sredu uveče.
U petak će biti održan sastanak Saveta NATO-Rusija i Saveta NATO-Ukrajina.
Pogrdna parola o NATO na zgradi parlamenta
Na zgradi rumunskog parlamenta, u kojoj se održava samit NATO, u četvrtak ujutro je osvanula latinicom ispisana rečenica "NATO p..ka".Snimak "poruke", kao i njeno brisanje, od jutros prenosi rumunska državna televizija Realitatea.
Reporter rumunske televizije navodi da je to svakako napisano na jeziku "jedne od bivših jugoslovenskih republika".
Pitanje je kako je moguće da se uz vrlo stroge bezbednosne mere ispiše taj natpis, i to baš na centralnoj strani zgrade parlamenta, na jednom od glavnih ulaza.
(agencije/MONDO)
