Top 10 mračnih tajni Donalda Trampa

Trampov univerzitet nije bio univerzitet. To je važno jer država Njujork zabranjuje da se firma nosi naziv "univerzitet" ako to nije, a sumnjiva Trampov univerzitet to nije bio, nego je reč o firmi za "šišanje" ranjivih i slabih ljudi. "Studenti" su plaćali skupe seminare na kojima su učili o "Trampovim ličnim tehnikama". Kada bi zagrizli, pritiskani su da uplate 35.000 dolara za poseban program. Oni koji su to i učinili gotovo ništa nisu naučili niti su ikada sreli Trampa. Tužilac Njujorka je odlučio da izvede pred sud Trampov univerzitet.

9. Sumnjiva humanitarna fondacija

Fondacija Donalda Trampa je neobična dobrotvorna organizacija. Pare koje skupi nisu uvek iskorišćene u dobre svrhe, nego je milijarder tim novcem čašćavao samog sebe. Tako je jednom novcem fondacije dao 20.000 dolara za sopstveni portret visok dva metra. Tramp nije dao ni cent za svoju fondaciju od 2008. godine, nego je koristio da dobije novac od drugih bogatih ljudi, koje je onda davao drugim dobrotvorima kako bi u njihovim očima izgledao kao filantrop. Čak je dobio i nagradu jer je dao 150.000 dolara policijskom udruženju, iako je svaki dolar od te sume obezbedila Fondacija Evans.

8. Mučenje zakupaca

Tramp je 1981. godine kupio zgradu u njujorškom Central parku, jer je planirao da na tom mestu izgradi stanove za prodaju. Stanari su, međutim, odbili da se isele, a Tramp je pokazao koliko može da bude okrutan. On ih je tokom narednih pet godina ostavio bez grejanja i tople vode, čak i tokom hladnih njujorških zima. Više puta je odbio da začepi curenje i dozvolio najezdu pacova, a upravniku zgrade naredio je da špijunira zakupce. Dozvolio je radnicima da svakodnevno buše od 7 ujutru iznad stana u kojem je starica umirala od raka. Kada se ona pobunila, nije ništa učinio. Sve je postalo bizarno kada je Tramp odlučio da u toj zgradi udomi beskućnike. Slučaj je završio na sudu i Tramp je morao da se povuče. Sada negira da su se incidenti uopšte i dogodili.

7. Namerno je zapošljavao ilegalne imigrante

Tramp je prepoznatljiv po zalaganju za deportaciju ilegalnih imigranata. Ipak, tokom 1980-tih on je zapošljavao ilegalne imigrante iz Poljske koji su radili na izgradnji "Trampove kule", iako je znao da nemaju uredne papire. Tramp sada negira da je to radio, ali postoje svedoci koji tvrde da je to tačno i među njima je i doušnik FBI-a. Oni tvrde da je Tramp terao imigrante da rade sedam dana nedeljno bez bezbednosne opreme, a odbio je da im plati čak i bednih pet dolarana sat koje im je obećao. Kada bi se žalili, pretio im je da će ih prijaviti Imigracionom odeljenju. Mnogi su morali da spavaju na gradilištu. Stanje se popravilo tek kada su Poljaci zapretili tužbom.

6. Iskoristio je donatore kampanje da kupe njegovu knjigu

Mnogi ljudi su sitnim donacijama pomogli Trampovu kampanju. Većina je verovatno očekivala da će njihov novac biti iskorišćen za pobedu nad Hilari Klinton na izborima u novembru. Tek nekolicima među njima je, možda, očekivala da će Tramp za 55.000 njihovih dolara kupiti primerke svoje knjige. Poznati su slučajevi čuvenih pisaca koji su kupovali po 500 primeraka svoje tek objavljene knjige, ali oni nisu koristili predsedničku kampanju da bi kupili između 3.000 i 5.000 primeraka sa popustom. Popust je važan jer ukazuje da je Tramp koristio kampanju da bi dospeo na bestseler listu Njujork tajmsa.

5. Nepotrebno i beskrajno laganje

Tramp je nebrojeno puta optužen za laganje. On je na suđenju pokrenutom 2007. godine pod zakletvom rekao da su 30 njegovih izjava bile laži. Ispostavilo se da je lagao od veličine svog bogatstva do poslovnih dogovora koje je sklopio sa ljudima sa svog platnog spiska. Bilo je tu preterivanja, iskrivljavanja, ali i čistih laži i sve su sada deo sudskih spisa. Ovo je važno jer se Trampova kampanja zasniva na tvrdnji da on govori isključivo istinu, a čak je i svog protiv kandidata na izborima za kandidata republikanaca Teda Kruza nazvao Lažljivi Ted.

4. Politička neodgovornost

Njujork tajms je u julu citirao saradnika republikanskog senatora Džona Kejsika, koji je tvrdio da Tramp planira da, ako bude izabran, prepusti vlast potpredsedniku posle izbora. Taj saradnik je naveo da je Trampov tim ponudio Kejsiku da bude "najmoćniji potpredsednik u istoriji", koji bi preuzeo unutrašnju politiku i spoljnu politiku. Trampova uloga bila bi da "učini Ameriku ponovo velikom". Drugim rečima, Kejsik bi bio predsednik, dok bi se Tramp javno šepurio i hvalisao. To bi bila prevara glasača i srozalo bi predsedničke izbore na trivijalnu igru.

3. Optužbe za rasizam

Tramp je već 40 godina na meti optužbi za rasizam. Trampu i njegovom ocu je 1973. godine suđeno jer su odbili da izdaju stanove crncima. Iako Tramp nije priznao krivicu, bio je primoran da potpiše sporazum u kojem se navodi da ubuduće neće diskriminisati crnce. Tokom 1980-tih dva Trampova kazina su optužena za izbacivanje crnaca kada su za stolom bili veliki igrači, a na stolu veliki ulozi. Sud je utvrdio krivicu jednog kazina, koji je morao da plati kaznu. U jednoj knjizi navodi se da je Tramp 1991. godine rekao da je lenjost osobina crnaca. Tramp je 1989. godine zakupio celu stranu u novinama i pozvao na pogubljenje četvorice crnih tinejdžera, okrivljenih za silovanje belkinje u Central parku. Sud je kasnije utvrdio da su svi nevini.

2. Verovanje u teorije zavere

Osnovna kvalifikacija za predsednika SAD je sposobnost razlikovanja ozbiljnih stvari u stvarnom svetu od paranoičnih teorija zavere na internetu. Donald Tramp nije uspeo da dostigne taj standard. On je tokom dugog niza godina pokazao da veruje u besmislice. Najpoznatija je da ubeđenje Trampa da predsednik SAD Barak Obama nije rođen u SAD. Tramp je tvrdio i da su klimatske promene zavera Kine čiji je cilj smanjivanje proizvodnje u SAD, kao i da vakcine izazivaju autizam kod dece, te da je otac Teda Kruza ubio Džona Kenedija, a da je sudija Antonin Skalia ubijen. Tramp veruje i da je u Americi 42 odsto ljudi nezaposleno, ali da se ta istina krije kako bi Obama izgledao bolje. Zvanično, nezaposlenost u SAD je pet odsto. Nije normalno da predsednički kandidat veruje u takve stvari. Tramp je u najboljem slučaju naivan, a u najgorem neuravnotežen.

1. Sumnjive veze s Vladimirom Putinom

Tramp je više puta pohvalio predsednika Rusije Vladimira Putina kao "čvrstog vođu", čime je sugerisao da bi i Obama trebalo da bude poput Putina. Tramp je pozvao Kremlj da hakuje imejlove Hilari Klinton. Kada je Tramp izlivao najviše ljubavi prema Putinu, šef njegove kampanje bio je Pol Menafort, čovek koji je uzeo ogromne sume novca od režima koje podržava Rusija. Tramp je kasnije otpustio Menaforta, ali veze sa Rusijom nisu prekinute. Časopis "Tajm" je objavio sumnjive veze Trampovog biznisa i ruskih interesa povezanih s Kremljom. Od nekoliko poslova, delimično finansiranih ruskim "reketom", pa do Trampovih saradnika povezanih sa Putinovim najužim krugom, izgleda da je Tramp intimno povezan s Putinovom Rusijom. "Tajm" je čak naveo i moguće veze s ruskim gansterima.