ISTORIJSKI ARGUMENT: "Zbog nas jedete viljuškom!"

Pariz je povukao poziv poljskom poslanstvu na Sajam vojne industrije u Francuskoj ovoga meseca zbog napetih odnosa usled prekida pregovora o kupovini helikoptera.

"Francuska strana davno nas je pozvala na sajam, a sada nam pokazuje vrata", komentariše Bartoš Kovnjacki za poljske medije i poručuje:

"Reč je o ljudima koje smo pre nekoliko vekova naučili da jedu viljuškom, što, možda, objašnjava njihovo današnje ponašanje".

Kovnjacki je aludirao na neke istorijske izvore prema kojima je viljušku u Francusku doneo francuski kralj Anri Treći, koji je ranije bio poljski kralj.

Istoričari imaju podeljena mišljenja kada je reč o poreklu te viljuške.

Neki kažu da ju je kralj, pošto je napustio Poljsku, otkrio za vreme boravka u Veneciji, a drugi tvrde da je viljušku prvi put vidio u Poljskoj, gde ju je pola veka ranije donela poljska kraljica italijanskog porekla Bona Sforca.

PRAVA ISTORIJA VILJUŠKE

Prve viljuške zu zabeležene u starom Egiptu i korištene su kao kuhinjske alatke, a ne kao pribor za jelo. Koristili su ih i Grci i stari Kinezi, a u Vizantiji subile u široj upotrebi već u IV veku, opisuje Wikipedia.

Na Bliskom istoku su počele da se koriste u VII veku na gozbama na dvorovima, a u široku upotrebu su ušle u X veku. U Italiju su iz Vizantije donesene u XI veku, ali su u potpunosti zaživele tek u XVI veku jer ih je Rimokatolička crkva proglasila "đavoljim predmetom".

U zapadnoj Evropi je viljuška sporije usvajana pa je u Velikoj Britaniji prihvaćena tek u XVIII a u Severnoj Americi tek nešto pre Američke revolucije.

Poljska priča o "učenju Francuza" verovatno je mit kao i srpska o Nemanjićima, ovekovečena u kultnom filmu "Lepa sela lepo gore", jer je verovatnije da je viljuška na srpski dvor stigla tokom velikog teritorijalnog proširenja države Dušana Silnog na račun Vizantije, kada se za jelo koristio zlatni pribor.