Globalna populacija divljih životinjskih vrsta umanjena je za 58 odsto od 1970. godine, navodi se u novom izveštaju grupa Living planet, Zoološkog društva Londona i Svetske fondacije za prirodu (WWF).
U izveštaju se navodi da bi taj pad mogao da dostigne dve trećine među kičmenjacima do 2020. godine, ako se negativan trend nastavi.
Prema ovim podacima, životinje koje žive u jezerima, rijekama i močvarama su pretrpele najveće gubitke.
Padu su doprinele aktivnosti čoveka, uključujući gubitak staništa, trgovinu životinjama, zagađenje i klimatske promjene.
Autori studije kažu da ono što daje nadu jeste da su ovo podaci o velikom padu broja životinjskih vrsta, ali se ne radi o istrebljenju, što predstavlja šansu da nešto još uvek može da se učini.
Majk Baret, iz "Svetske fondacije za prirodu", rekao je da se došlo do tačke kada više nema opravdanja i da se ne sme dozvoliti ovaj trend.
"Znamo koji su uzroci i znamo obim uticaja i posledice aktivnosti čoveka na prirodu i životinjsku populaciju - sada je vreme da delujemo", rekao je on.
Baret je dodao da su neke grupe životinja prošle gore od drugih, pa su slatkovodne vrste imale najveći gubitak - 81 odsto od 1970. godine.
Takođe, neke vrste kičmenjaka i sisara, kao što su afrički slonovi, teško su pogođeni poslednjih godina zbog porasta krivolova.
Broj ajkula je, takođe, u opasnosti zbog prekomernog lova.
