Apel Evropskog parlamenta liderima članica EU da bojkotuju ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu ukoliko Kina ne počne pregovore o Tibetu nastavak je političkih igara oko najvećih sportskih igara, zbog kojih je, minulih dana, već gašen olimpijski plamen, simbol povezivanja sveta.
Apel Evropskog parlamenta liderima članica EU da bojkotuju ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu ukoliko Kina ne počne pregovore o Tibetu nastavak je političkih igara oko najvećih sportskih igara, zbog kojih je, minulih dana, već gašen olimpijski plamen, simbol povezivanja sveta.
Uplitanja politike u sport, pa i bojkota Olimpijskih igara, bilo je i ranije, a sadašnja zbivanja karakteriše naglo zaoštravanje retorike pojedinih zapadnih političara, iako Tibet, kao politički i problem ljudskih prava, nije novijeg datuma.
Odraz toga je, kako beleže inostranih novinskih agencija, stalno produžavanje spiska svetskih lidera - potencijalnih 'bojkotaša" svečanosti u Pekingu, ako se situacija s Tibetom ne popravi.
Na tom spisku je i ime generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna, koji je najavio da bi mogao izbeći slušanje fanfara na početku avgustovskih Igara, mada je on rekao da bi razlog tome bile ranije preuzete obaveze.
Poziv EP, izglasan većinom, nije obavezujući, ali je, nasumnjivo, novi vid pritiska na Kinu koja je, sa sportske strane, učinila sve da naredne Igre budu "dosad najspektakularnije", čemu se nada i predsednik MOK-a Žak Rog.
Rog je, inače, od kineskog premijera Ven Đibaoa lično zatražio obećanje da će Kina unaprediti ljudska prava i slobodu štampe, na šta je dobio odgovor da "politika treba da se drži dalje od Olimpijade".
Treba istaći da priču o bojkotu, zasad, šire samo političari pojedinih članica EU i SAD, gde i kandidati za budućeg stanara Bele kuće koriste slučaj Tibeta, dalaj lame i ljudskih prava za vlastitu promociju.
Favorit republikanaca, senator Džon Mekkejn je već odlučio da ne ide u Peking, iako je njegov stranački kolega i aktuelni šef države Džordž Buš još u fazi kolebanja.
Isti je slučaj sa francuskim liderom Nikolom Sarkozijem, dok su Angela Merkel i Gordon Braun ranije saopštili da - neće u Peking.
Tibetanski verski vođa, međutim, nikako ne dovodi u pitanje održavanje Olimpijskih igara, iako je njihov domaćin Peking, sa čijim je vlastima u višegodišnjem sporu, zbog gušenja prava Tibetanaca i njihove težnje da imaju vlastitu državu.
Dalaj lama je taj svoj stav ponovio i u četvrtak u Tokiju, a tibetanska vlada u egzilu (u Indiji) je najoštrije osudila proteste kojima je remećen prolazak olimpijske baklje u gradovima zapadnih zemalja.
A Japanci su u petak poručili da neće dozvoliti kineskim predstavnicima da intervenišu u slučaju incidenata tokom ceremonije prolaska olimpijske baklje kroz tu zemlju.
Uprkos postojećim tenzijama, Žak Rog je u izjavi "Njujork tajmsu", izrazio uverenje da će "pažnja svetske javnosti uskoro biti usmerena na suštinu Olimpijskih igara: takmičenje sportista i svetsko jedinstvo".
(Tanjug/MONDO)
Uplitanja politike u sport, pa i bojkota Olimpijskih igara, bilo je i ranije, a sadašnja zbivanja karakteriše naglo zaoštravanje retorike pojedinih zapadnih političara, iako Tibet, kao politički i problem ljudskih prava, nije novijeg datuma.
Odraz toga je, kako beleže inostranih novinskih agencija, stalno produžavanje spiska svetskih lidera - potencijalnih 'bojkotaša" svečanosti u Pekingu, ako se situacija s Tibetom ne popravi.
Na tom spisku je i ime generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna, koji je najavio da bi mogao izbeći slušanje fanfara na početku avgustovskih Igara, mada je on rekao da bi razlog tome bile ranije preuzete obaveze.
Poziv EP, izglasan većinom, nije obavezujući, ali je, nasumnjivo, novi vid pritiska na Kinu koja je, sa sportske strane, učinila sve da naredne Igre budu "dosad najspektakularnije", čemu se nada i predsednik MOK-a Žak Rog.
Rog je, inače, od kineskog premijera Ven Đibaoa lično zatražio obećanje da će Kina unaprediti ljudska prava i slobodu štampe, na šta je dobio odgovor da "politika treba da se drži dalje od Olimpijade".
Treba istaći da priču o bojkotu, zasad, šire samo političari pojedinih članica EU i SAD, gde i kandidati za budućeg stanara Bele kuće koriste slučaj Tibeta, dalaj lame i ljudskih prava za vlastitu promociju.
Favorit republikanaca, senator Džon Mekkejn je već odlučio da ne ide u Peking, iako je njegov stranački kolega i aktuelni šef države Džordž Buš još u fazi kolebanja.
Isti je slučaj sa francuskim liderom Nikolom Sarkozijem, dok su Angela Merkel i Gordon Braun ranije saopštili da - neće u Peking.
Tibetanski verski vođa, međutim, nikako ne dovodi u pitanje održavanje Olimpijskih igara, iako je njihov domaćin Peking, sa čijim je vlastima u višegodišnjem sporu, zbog gušenja prava Tibetanaca i njihove težnje da imaju vlastitu državu.
Dalaj lama je taj svoj stav ponovio i u četvrtak u Tokiju, a tibetanska vlada u egzilu (u Indiji) je najoštrije osudila proteste kojima je remećen prolazak olimpijske baklje u gradovima zapadnih zemalja.
A Japanci su u petak poručili da neće dozvoliti kineskim predstavnicima da intervenišu u slučaju incidenata tokom ceremonije prolaska olimpijske baklje kroz tu zemlju.
Uprkos postojećim tenzijama, Žak Rog je u izjavi "Njujork tajmsu", izrazio uverenje da će "pažnja svetske javnosti uskoro biti usmerena na suštinu Olimpijskih igara: takmičenje sportista i svetsko jedinstvo".
(Tanjug/MONDO)
