• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Znate li kako Amerikanci biraju predsednika?

Izvor mondo.rs

Ko zapravo glasa, zbog čega su izbori uvek utorkom - evo kako funkcionišu predsednički izbori u Americi.

Sistem odabira predsednika u Sjedinjenim Americkim Državama znatno je drugaciji od našeg. Za razliku od država u kojima gradani koji imaju pravo glasa izlaze, tokom jednog dana, na biracka mesta i na listicima zaokružuju ime osobe kojoj daju glas, Amerikanci glasaju na potpuno drugaciji nacin.

Postoji samo jedan krug glasanja, u svakoj od 50 država i gradu Vašingtonu. Gradani koji imaju pravo glasa ne daju ga odabranom predsednickom kandidatu, u ovom slucaju Donaldu Trampu ili Hilari Klinton, vec clanovima Elektorskog kolegijuma.

U pitanju je telo koje, zapravo, na kraju odlucuje o odabiru predsednika i potpredsednika. Svaka država ima onoliko "elektora", koliko ima predstavnika u Kongresu. Tako, recimo, Kalifornija ima cak 55, dok slabije naseljene države poput Aljaske, Montane i drugih imaju samo po tri. Za Vašington, odnosno savezni okrug Kolumbije, kao izuzetak, važi pravilo da dobija onoliko "elektora" koliko i najslabije naseljene države, pa takode ima troje. Zbog tog nejednakog broja od države do države, predsednicki kandidati tokom kampanja ulažu dodatne napore u nekim državama, znajuci da ce im njihova podrška doneti vece šanse za pobedu.

Ukupan broj je 538 "elektora", od cega su 435 predstavnici u Kongresu a 100 senatori, plus dodatnih troje iz okruga Kolumbije.

Izborni dan uvek je utorak, nakon prvog ponedeljka u mesecu novembru, što znaci da NIJE prvi utorak u mesecu jer postoji mogucnost da to bude upravo 1. novembar. Može biti, dakle, najranije 2. i najkasnije 8. novembra. Inace, utorak je odabran još sredinom 19. veka, kada je Amerika bila društvo okrenuto poljoprivredi, a glavni dan za trgovinu bio je sreda. Od tog sistema nije se odustalo do danas.

Mnoge zbunjuje cinjenica da su izbori u Americi uvek na radni dan, i kriticari ovog sistema smatraju da je to nepravedno jer mnogi Amerikanci možda nisu u mogucnosti da izadu sa posla i ispune svoju gradansku dužnost. U nekim državama, kao što su Delaver, Havaji, Kentaki, Montana, Nju Džerzi, Njujork, Ohajo i Zapadna Virdžinija, dan izbora je državni praznik, ali slobodan dan nije uveden na federalnom nivou, za šta kriticari sistema smatraju da smanjuje izlaznost.

Osmog novembra, oko 120 miliona Amerikanaca izaci ce na izbore i glasace za svoje "elektore", koji uoci izbora objavljuju kom kandidatu daju podršku.

Da bi Hilari ili Tramp pobedili, potrebno im je 270 glasova, odnosno polovina ukupnog broja glasaca plus jedan.

Rezultati tog glasanja, bez previše detalja, bice objavljeni vec 9. novembra, a 19. decembra ce "elektori" i zvanicno glasati, ali to se smatra samo formalnošcu. Definitivni i precizni rezultati izbora bice objavljeni tek 6. januara, kada ce potpredsednik Džo Bajden javno izneti rezultate glasanja Elektorskog kolegijuma.

Novi predsednik formalno ce uci u Belu kucu 20. januara, i u podne tog dana ce podneti i zakletvu.

A kada biste se vi pitali?

Anketa

Za koga biste vi glasali?

  • Donald Tramp

    79.39% (6518)

  • Hilari Klinton

    3.8% (312)

  • Baš me briga

    16.81% (1380)

Za koga biste vi glasali?

Rezultati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 20

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Dejan

Tramp!

Kraljevcanin

Bravo Trampe Srbine...

Walter White

Nista vi objasnili niste...narod sad zba manje no prije

 Predsednički izbori Amerika sistem glasanja