U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju predsednički izbori na kojima će većina od oko 200 miliona Amerikanaca koji bi (prema starosti) mogli da glasaju odlučiti između kandidata Hilari Klinton i Donalda Trampa.
Mediji ocenjuju, pozivajući se na ankete, da izbori nikad nisu bili neizvesniji, a najnovija anketa koju su danas sproveli Blumberg i institut za istraživanje javnog mnjenja Selzer&Co pokazuje da je kandidat demokrata Klintonova u vođstvu za tri procentna poena u odnosu na Trampa, koji predstsavla republikance
To istraživanje je pokazalo da Klintonova uživa naklonost 44 odsto ispitanika, dok ih je Trampu naklonjeno 41 odsto.
Predizbornu kampanju obeležila je bespoštedna borba dvoje kandidata i stalne međusobne optužbe za nesposobnost, ali i afera ponovnog otvaranja istraga FBI-ja protiv Klintonove zbog sporne upotrebe privatnog i-mejla u službene svrhe.
Federalni istražni biro je samo 36 sati uoči predsedničkih izbora u SAD uklonio pretnju koja je lebdela nad kandidatom demokrata Hilari Klinton, objavivši da nije počinila krivično delo koristeći privatni server za imejl poruke dok je bila državna sekretarka i da joj ne preti optužnica.
Ovim je FBI pojačao šanse Hilari Klinton uoči izbora na kojima glasači treba da odluče da li će ona biti prva žena predsednik SAD, ocenjuje Blumberg.
Izborni štab Hilari Klinton saopštio je sinoć da su zadovoljni što je "razrešeno pitanje" oko spornih mejlova kandidatkinje demokrata na predsedničkim izborima u SAD.
Kampanju su obeležile i Trampove sporne izjave o ženama, izbeglicama, kao i skandal u vezi sa tim da li je izbegavao plaćanje poreza, ali i tvrdnje da Rusija pokušava da utiče na ishod izbora.
Predizborna kampanja pomno je praćena širom sveta, uključujući zemlje Balkana, koje najviše zanima šta će dolazak Klintonove ili Trampa na vlast značiti za ovaj region.
ŠTA SE TO NAS, U SRBIJI, TIČE?
Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot istakao je da su SAD još zainteresovane za Balkan, njegovu stabilnost, budućnost i razvoj kao i za pomirenje između zemalja u ovom regionu i smatra da posle izbora neće biti promena u politici SAD prema ovom regionu.
"Ta politika je bazirana na onome što je bilo pre četiri godine, pre deset godina - stabilnost, ekonomski rast, evroatlantske integracije za one koji ih hoće, evropske integracije za one koji hoće to, tako da neće biti promena", rekao je Skot.
On je, međutim, šaljivo primetio da bi kandidatkinji demokrata očito bilo drago što Srbi nemaju pravo glasa na predsedničkim izborima u SAD, nakon što je, tokom seminara na Kopaoniku, na njegovo pitanje za koga bi srpski studenti glasali kada bi mogli, većina podigla ruku za glas republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.
Bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijem Montgomeri rekao je pre dva dana da neće glasati ni za jednog kandidata na izborima za predsednika SAD, ali je poručio da bi Srbija trebalo da se nada da će kandidat republikanaca Donald Tramp ući u Belu kuću i voditi drugačiju politiku prema Balkanu.
KAKO SE GLASA I KO ZAPRAVO BIRA
Mediji ocenjuju, pozivajući se na ankete, da izbori nikad nisu bili neizvesniji, a najnovija anketa koju su danas sproveli Blumberg i institut za istraživanje javnog mnjenja Selzer&Co pokazuje da je kandidat demokrata Klintonova u vođstvu za tri procentna poena u odnosu na Trampa, koji predstsavla republikance
Inače, glasa se u jednokružnom sistemu, u svakoj od 50 američkih saveznih država i distriktu Kolumbija (grad Vašington) kao posebnoj jedinici.
Pobeda prema glasovima birača u pojedinoj državi određuje kako će glasati članovi Elektorskog kolegijuma (biranog od vernih kandidata koje predlažu partije koje imaju predsedničkog kandidata). To telo je ono koje formalno bira predsednika SAD-a (i potrepdesnika) ali čiji članovi u čak 21 državi ne moraju da se drže "preporuke" glasača (u 29 moraju ali nikada nije primenjena kazna ako to ne učini).
Uz dva izuzetka u saveznim državama vlada načelo "pobednik nosi sve" - kandidat koji u toj državi osvoji većinu glasova birača, nezavisno kojom razlikom, osvaja sve njene elektorske glasove. Izuzeci su Nebraska i Mejn koji elektore dele srazmerno broju osvojenih glasova.
U teoriji to znači da neko može da pobedi sa samo petinom osvojenih glasova, i to manje od protivnika ukupno (slučaj Džordža Buša Mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine).
Kolegijum ima 538 članova. Savezne države su u izbornom kolegijumu zastupljene srazmerno broju stanovnika. Svaka država ima minimum tri elektora, a koliko ukupno zavisi od broja stanovnika sa poslednje popisa - što odgovara broju kongresmena i senatora plus tri dodatna za Distrikt Kolumbija.
U praksi, male države imaju više elektora nego što bi trebalo a oštećena je, recimo, velika Kalifornija (za čak 10 elektora). Kalifornija kao najmnogoljudnija američka država ima najviše elektora (55), a slede je Teksas (38), Njujork i Florida (po 29).
Slabo naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Delavera, Vajominga ili Montane imaju samo po tri elektora, a distrikt Kolumbija (tj. glavni grad Vašintgon) ima uvek koliko i najmanja država.
Pobeđuje onaj kandidat koji osvoji glas 270 elektora, apsolutnu većinu od 538.
Elektorski sistem onemogućava kandidatima "trećih" stranaka da se domognu Bele kuće.
Neke države tradicionalno glasaju za demokrate, druge su za republikance, zbog čega se kandidati u kampanjama fokusiraju na onih desetak država koje od izbora do izbora menjaju stranu - među njima su najvažnije one sa najvećim brojem elektora poput Floride (29), Pensilvanije (20) i Ohaja (18).
Članovi izbornog kolegijuma biraju predsednika i potpredsednika 19. decembra, ali to je uglavnom formalnost, prenose mediji.
Amerikanci 8. novembra biraju i novi saziv Predstavničkog doma Kongresa i trećinu saziva Senata. Dvanaest od 50 američkih država danas će birati nove guvernere.
