Austrijanci sve manje veruju u budućnost Evropske unije. Hrišćanske vrednosti na prvom mestu.
Austrijanci sve manje veruju u budućnost Evropske unije, pokazuje istraživanje bečkog dnevnika "Prese".
Manje od jedne trećine Austrijanaca veruje da će EU, u aktuelnom obliku, za deset godina još postojati.
Prema ispitivanju građana trenutno jasna većina od 60 odsto smatra da bi Austrija trebalo da ostane članica EU, ali 29 procenata bi glasalo za istupanje.
Razlog za pesimizam za budućnost EU se može naći u sve češćoj blokadi odluka unije, kao pred potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kanadom (CETA).
"Vetom Valonije je pokazano koliko je težak i trom proces donošenja odluka u EU, što građanima objašnjava što u drugim oblastima, kao što je izbeglička kriza, gotovo nije bilo napretka", objasnila je autorka studije Sabine Bajnšab.
Većina Austrijanaca, njih 58 odsto, smatra da bi EU trebalo da se koncentriše na osnovne nadležnosti, a ne da se bavi regulisanjem koje će sijalice moći da se koriste ili koji usisivači.
Takođe, njih 48 odsto smatra da je migrantska politika jedna oblast u kojoj je neophodno da se EU bavi rešenjem, a 44 odsto smatra da je važno da se pozabavi zaštitom spoljne granice.
Studija pokazuje da se pojačao umor od širenja EU, jer se svega pet odsto Austrijanaca izjasnilo za prijem novih članica.
HRIŠĆANSKE VREDNOSTI NA PRVOM MESTU
Hrišćanske vrednosti u školama i obdaništima su sastavni deo obrazovanja za većinu Austrijanaca, pokazuje istraživanje javnog mnjenja instituta "Imas".
Čak 76 odsto je reklo da je važno da se deci prenesu hrišćanske vrendosti, i 69 odsto je protiv uklanjanja hrišćanskog krsta iz učionica.
I pored privrženosti hrišćanstvu, za 37 odsto njihova crkva im ne znači mnogo.
"Imam svoj sopstveni pogled na Boga i za to mi ne trebaju biblija niti crkva", istaklo je 27 odsto hrčisćana.
Jedna četvrtina, međutim, verna je rimokatoličkoj crkvi, i pored toga, što, kako kažu, im se ne sviđa mnogo toga.
Za 18 odsto rimokatolička crkva je stub protiv islamizacije i prekomernog broja stranaca koji bi zemlju da menjaju.
Inače, hrišćani u Austriji se mogu podeliti na četiri različite grupe.
Prva i najveća je onih koji se osećaju kao hrišćani, ali odbijaju instituciju crkve (44 odsto), zatim slede hrišćani koji veruju u crkvu (31 odsto), te hrišćani koji u teškim vremenima tek otkrivaju veru (19 procenata), a najmanja grupa su oni koji odbijaju veru i crkvu (šest odsto).
Samo osam odsto Austrijanaca redovno posećuje mise, a 19 odsto povremeno.
Takođe se većina Austrijanaca izjasnilo za ukidanje celibata, kao i za uvođenje mogućnosti da žene budu sveštenici.
