Predsednici Izraela i Poljske Šimon Peres i Leh Kačinjski u utorak su polaganjem venaca i paljenjem sveća u nekadašnjem varšavskom jevrejskom getu odali poštu junacima i poginulima u ustanku varšavskih Jevreja protiv nacista pre 65. godina.
Predsednici Izraela i Poljske Šimon Peres i Leh Kačinjski u utorak su polaganjem venaca i paljenjem sveća u nekadašnjem varšavskom jevrejskom getu odali poštu junacima i poginulima u ustanku varšavskih Jevreja protiv nacista pre 65. godina.
"Drugi svetski rat bio je svedok mnogih junačkih dela, ali Ustanak u Varšavskom getu je ipak poseban. Vojnici u getu nisu ratovali za pobedu, već za čast. Krenuli su u borbu u beznadežnim uslovima", podsetio je Leh Kačinjski.
"Imali smo jedini izbor - da umremo dostojanstveno", rekao je danas poslednji živi vođa ustanka Marek Edelman, govoreći o tome zašto su Jevreji posegli za oružjem 19. aprila 1943. godine kada su nacisti ušli u geto sa ciljem da ga očiste od poslednjih žitelja.
"Ustanici iz geta su se borili žestoko, iako nisu imali šansu da pobede. Fašisti su budućim generacijama ostavili sramotu i da se stide. Većina ustanika je poginula, ali nikada u istoriji nije bilo takve pobede", kazao je izraelski predsednik Šimon Peres.
Paljenjem sveća i polaganjem venaca na nekadašnjem Umšlagplacu, sa koga su nacisti odvozili iz Varšave Jevreje u koncentracione logore širom okupirane Poljske, i kod Spomenika junacima geta počelo je višednevno obeležavanje jubilarne 65. godišnjice Ustanka u varšavskom getu.
Nacisti su u okupiranoj Varšavi Jevreje iselili u geto oktobra 1940. godine, a uslovi života oko 460.000 ljudi na površini od svega četiri kvadratna kilometra bili su tako strašni da je samo za prvih godinu dana od bolesti i gladi umrlo oko 100.000 ljudi, podsetio je predsednik Kačinjski.
Oružani ustanak oko hiljadu slabo naoružanih jevrejskih boraca bio je pokušaj da se bar privremeno zaustavi deportacija Jevreja iz Varšave u nacističke farbike smrti.
Hitlerova Nemačka poslala je na njih 2.000 do zuba naoružanih vojnika, ali su ustanici uspeli u teškim uličnim borbama da održe geto skoro mesec dana, do 16. maja.
Za tih mesec dana borbi u skrovištima je poginulo 6.000 Jevreja, 7.000 su nacisti pobili, isto toliko odvezli da ubiju u zloglasni logor Treblinka a 36.000 odvezli u logore Aušvic i Majdanek.
Varšava brojnim manifestacijama odaje poštu svojim Jevrejima, a do subote se svakog dana čitaju imena ustanika i pobijenih žitelja geta.
Obeležavanje godišnjice je ove godine pomereno zbog jevrejskog praznika Pesah, ali na taj praznik Varšavljane čekaju u nekadašnjem getu prostrti stolovi i poziv da se pridruže tradicionalnoj prazničnoj jevrejskoj večeri.
(Beta - na fotografiji Marek Edelman, poslednji preživeli vođa ustanka)
"Drugi svetski rat bio je svedok mnogih junačkih dela, ali Ustanak u Varšavskom getu je ipak poseban. Vojnici u getu nisu ratovali za pobedu, već za čast. Krenuli su u borbu u beznadežnim uslovima", podsetio je Leh Kačinjski.
"Imali smo jedini izbor - da umremo dostojanstveno", rekao je danas poslednji živi vođa ustanka Marek Edelman, govoreći o tome zašto su Jevreji posegli za oružjem 19. aprila 1943. godine kada su nacisti ušli u geto sa ciljem da ga očiste od poslednjih žitelja.
"Ustanici iz geta su se borili žestoko, iako nisu imali šansu da pobede. Fašisti su budućim generacijama ostavili sramotu i da se stide. Većina ustanika je poginula, ali nikada u istoriji nije bilo takve pobede", kazao je izraelski predsednik Šimon Peres.
Paljenjem sveća i polaganjem venaca na nekadašnjem Umšlagplacu, sa koga su nacisti odvozili iz Varšave Jevreje u koncentracione logore širom okupirane Poljske, i kod Spomenika junacima geta počelo je višednevno obeležavanje jubilarne 65. godišnjice Ustanka u varšavskom getu.
Nacisti su u okupiranoj Varšavi Jevreje iselili u geto oktobra 1940. godine, a uslovi života oko 460.000 ljudi na površini od svega četiri kvadratna kilometra bili su tako strašni da je samo za prvih godinu dana od bolesti i gladi umrlo oko 100.000 ljudi, podsetio je predsednik Kačinjski.
Oružani ustanak oko hiljadu slabo naoružanih jevrejskih boraca bio je pokušaj da se bar privremeno zaustavi deportacija Jevreja iz Varšave u nacističke farbike smrti.
Hitlerova Nemačka poslala je na njih 2.000 do zuba naoružanih vojnika, ali su ustanici uspeli u teškim uličnim borbama da održe geto skoro mesec dana, do 16. maja.
Za tih mesec dana borbi u skrovištima je poginulo 6.000 Jevreja, 7.000 su nacisti pobili, isto toliko odvezli da ubiju u zloglasni logor Treblinka a 36.000 odvezli u logore Aušvic i Majdanek.
Varšava brojnim manifestacijama odaje poštu svojim Jevrejima, a do subote se svakog dana čitaju imena ustanika i pobijenih žitelja geta.
Obeležavanje godišnjice je ove godine pomereno zbog jevrejskog praznika Pesah, ali na taj praznik Varšavljane čekaju u nekadašnjem getu prostrti stolovi i poziv da se pridruže tradicionalnoj prazničnoj jevrejskoj večeri.
(Beta - na fotografiji Marek Edelman, poslednji preživeli vođa ustanka)
