Fidel Kastro bio je komunistička ikona 20. veka i istorija će ga pamtiti kao vođu koji je gotovo pola veka bio trn u oku velikom američkom bratu sa severa, državnik kojega su obožavali i mrzili, divili mu se ili od njega strahovali.

 Rođen je 1926. godine na plantaži šećerne trske u blizini Birana, u siromašnoj provinciji Orijente. Vlasnik plantaže je bio njegov otac i čim je stasao počeo je da radi na njoj.  Išao je u dve jezuitske škole, a kasnije je upisao prava u Havani. Doktorirao je sa 24 godine.

Sa 26 godina, Fidel je hteo da se kandiduje na planiranim izborima, ali je tadašnju vladu svrgnuo general Fulgensio Batista, te su izbori bili, naravno, otkazani. Na to je tada mladi Kastro uložio žalbu sudu  navodeći da je Batista prekršio ustav, ali je sud tu žalbu u jako kratkom vremenskom roku odbio.

Fidel je još brže odbacio demokratiju i postao pristalica oružane revolucije, okupio grupu istomišljenika i napao kasarnu u kojoj je bio tadašnji diktator.

Napad je bio neuspešan i mladi Fidel je osuđen na 15 godina zatvora. 

Odležavši nepune dve godine, amnestiran je, odlazi prvo u SAD, zatim u Meksiko u proleće 1955. gpdine.

Tamo se posvetio reorganizaciji Pokreta 26. jul u disciplinovanu gerilsku snagu. Krajem iste godine, s grupom revolucionara, brodićem se prebacio na Kubu, gde su im vladine snage priredile krvav doček.

Sa svega 12 preživelih kamarata - među kojima su bili Raul i Če Gevara - dospeo je u planinski venac Sijera Madre i započeo gerilski rat.

U 1959. godini uspeo je da hiljade gerilaca uvede u Havanu i iz nje istera diktatora Batistu, slomivši njegov "proamerički režim".

Postao je premijer i mitski lider Kubanaca, koji nikada nisu prestali da ga obožavaju.

Nacionalizacijom američkih kompanija, bez nadoknade, naveo je SAD da prekinu diplomatske odnose s Kubom, pa se okrenuo SSSR-u.

SAD su prvi put pokušale da ga sruše, preko kubanskih iseljenika, 1961. godine, ali u tome nisu uspele, jer su potcenile stepen odanosti naroda svom harizmatičnom lideru.

Zbog Kube i Kastra, koji je dozvolio Sovjetima da na ostrvu postave svoje lansirne rampe, svet se našao na ivici nuklearnog rata. Kataklizma je izbegnuta u poslednji čas, kompromisom najvećih sila.

Kad je 1963. ubijen američki predsednik Džon Kenedi, bilo je tvrdnji da je u atentat umešana i Kastrova Kuba, ali to nije dokazano.

Komunistička partija Kube je 1976. godine usvojila socijalistički ustav, a Kastro je izabran za predsednika. Konkurenciju, praktično, nije ni imao, a neprikosnoveni vođa svog naroda ostao je sve dok sam, zbog pogoršanog zdravlja, nije saopštio da se povlači.

Kastro je godinama podržavao socijalističke i levičarske pokrete u svetu, zbog čega je, istovremeno, bio kuđen i hvaljen. Niko mu, međutim, nije sporio da je uvek bio hrabar, osoben, nepokolebljiv u borbi za svoje ideje.

Uveo je Kubu u Pokret nesvrstanih i bio na njegovom čelu, odolevši jakim pritiscima SAD koje su, višedecenijskim ekonomskim sankcijama, želele da njegovu zemlju vrate u ruke poraženih snaga i kapitalistički blok.

Ono što mu je priznavao čitav svet, otvoreno ili manje javno, jeste održavanje nezavisnosti Kube, uprkos decenijama dugim ekonomskim sankcijama od strane SAD i gubitku pomoći od SSSR-a, kad se ta "komunistička imperija" raspala, početkom 1990-ih.

Kuba je pod njegovim vođstvom ušla u Pokret nesvrstanih zemalja, u vreme hladnog rata dosta uticajan savez država sa raznih kontinenata.

Administracija Džordža Buša je 2001. godine svrstala Kubu među zemlje koje naziva "osovinom zla", optuživši Kastra da razvija biološko oružje. Izdržao je i taj pritisak Vašingtona, protiv kojeg je, u međuvremenu, okrenuo i veliki deo Latinske Amerike.

Kubanski revolucionar, koji je izgradio komunističku državu na samom pragu SAD-a i pet decenija prkosio moćnom susedu, bio je lošeg zdravlja posednjih godina.

Teško je oboleo 2006. godine, a vlast je predao dve godine kasnije svom bratu Raulu Kastru,  koji je i saopštio vest o Fidelovoj smrti.

Kastrova bolest je i do danas ostala enigma i tema mnogih nagađanja i spekulacija. U svetu se, najčešće, govorilo da je oboleo od raka, ali Kubanci to nikad nisu potvrdili. U Havani su, i kad je operisan, dugo tvrdili da će se sigurno vratiti na kormilo zemlje. Na veliku žalost ogromne većine njegovih sunarodnika, to se nije dogodilo.

Bolest je izmenila Kastrov izgled, ne samo u fizičkom smislu. Naterala ga je da skine vojnu uniformu koja je, uz "havanu" među zubima, bila deo njegovog imidža. Retko ju je skidao, govoreći da će je potpuno odložiti tek kad revoluciju izvede do kraja, odnosno kad Kubu uvede u komunizam.
Zaklinjao se, takođe, da će do smrti ostati marksita-lenjinista.

Pored dva brata i četiri sestre, Kastro - koji se, zvanično, tri puta ženio, ostavlja i sina Fidela "Fidelita" i kćerku Alin, koja je emigrirala u SAD, gde je objavila da njen otac ima još pet sinova, iz veze sa jednom dugogodišnjom ljubavnicom.

Po dužini vladavine je treći vladar na svetu, posle engleske kraljice i tajlandskog kralja. Vlasnik je Ginisovog rekorda za najduži govor održan u Ujedinjenim nacijama od 4 sata i 29 minuta.

Kastro kaže da je preživeo 634 atentata koja je uglavnom pripremala i organizovala CIA.

Pokušali su da ga smaknu otrovnim pilulama, cigarama, eksplozivom, hemijski zaraženim ronilačkim odelom, pa čak i puderom kako bi mu opala brada, što bi umanjilo njegovu popularnost. Preživeo je devet američkih predsednika, sve njihove napade i sankcije.

Najluđi plan CIA za ubistvo Kastra!

Fidel Kastro se našao i na listi najvećeg ženskaroša svih vremena. Navodno je spavao sa čak 35.000 žena.

Kastro je tokom 40 godina svakodnevno spavao sa bar dve različite žene, koje su njegovi ljudi pronalazili na sunčanim plažama Havane. Očevici tvrde da je svaki dan naručivao po jednu ženu za ručak i večeru, a često je imao ljubavnicu i za doručkom.

Fidel Kastro spavao sa 35.000 žena