Otac kubanske revolucije preminuo je u 90. godini života. Podsetimo se nekih njegovih izjava.
Jedna od najupečatljivijih Fidelovih izjava je možda ova:
"Počeo sam revoluciju sa 82 ljudi. Ako bih morao ponovo kroz to da prolazim , uradio bih to sa 10 ili 15 ljudi i apsolutnom verom. Nije bitno koliko si mali ako imaš čvrstu veru i plan akcije."
Pročitajte još njegovih citata:
– Revolucija nije krevet od ruža. Revolucija je borba između budućnosti i prošlosti.
– Revolucija je diktatura eksploatisanih nad eksploatatorima.
– Nalazim da je kapitalizam odvratan. On je prljav, brutalan, on otuđuje … izaziva rat, licemerje i konkurenciju.
– Oni govore o neuspehu socijalizma, ali gde je uspeh kapitalizma u Africi, Aziji i Latinskoj Americi?
– Prihodi od kubanskih državnih preduzeća koriste se isključivo za dobrobit naroda, kome i pripadaju.
– Amerikanci ne razumeju da naša zemlja nije samo Kuba; naša zemlja je celokupno čovečanstvo.
– Rešenja izneta od strane imperijalizma su u suštini jednostavna … Kada govore o problemima populacije i rađanja, oni ni na koji način ne adresiraju interese porodice ili društva … Sada, kada nauka i tehnologija napreduju u svim oblastima, oni pribegavaju tehnologiji da suzbijaju revolucije, i traže pomoć nauke da spreče rast populacije. Ukratko, narodi ne treba da dižu revolucije, a žene ne treba da se porađaju. Ovo sumira filozofiju imperijalizma.
- Oružje za šta? Za borbu protiv koga? Protiv revolucionarne vlade koju podržava ceo narod? Oružje za šta? Sakrivanje oružja? Zbog čega? Zbog ucene predsednika republike? Da bi se uputila pretnja miru? Da bi se napravile gangsterske organizacije? Da li ćemo da se vratimo u gangsterizam? Da li ćemo da se vratimo na dnevne pucnjave u prestonici? Oružje za šta?“
– Često se govori o ljudskim pravima, ali je potrebno i da se govori o pravima čovečanstva. Zašto bi neki ljudi hodali bosi, da bi se drugi mogli voziti u luksuznim kolima? Zašto bi neki živeli trideset i pet godina, da bi drugi mogli da žive sedamdeset godina? Zašto bi neko bio bedan i siromašan, da bi drugi bili veoma bogati? Govorim u ime sve dece u svetu koja nemaju komad hleba. Govorim u ime bolesnih koji nemaju lek, u ime onih čija su prava na život i ljudsko dostojanstvo uskraćena.
– Neću govoriti o njemu kao da je odsutan, jer nije i nikada neće biti. Ovo nisu samo reči utehe. Samo oni među nama koji to osećaju istinski i trajno, u dubinama svojih duša, mogu to razumeti. Fizički život je efemeran, on neminovno prolazi … Ovu istinu trebamo učiti svako ljudsko biće – da su besmrtne vrednosti duha iznad fizičkog života. Kakav smisao ima život bez ovih vrednosti? Šta je onda živeti? Oni koji to razumeju i velikodušno žrtvuju svoj fizički život zarad dobra i pravde – kako mogu biti mrtvi? Bog je vrhovna ideja dobrote i pravde.
– Ako me ljudi nazivaju Hrišćaninom, ne sa stanovišta religije, već sa stanovišta društvene vizije, izjavljujem da sam Hrišćanin.
– Nikada nisam video kontradikciju između ideja koje me održavaju i ideja tog simbola, te izvanredne figure – Isusa Hrista.
– Kapitalizam koristi svoj novac; mi komunisti ga odbacujemo.
– Nisam vezan ni za šta, sem za ono što smatram da mi je dužnost. Mislim da ću umreti sa čizmama na nogama.
– Ja sam marksista-lenjinista i biću do poslednjeg dana svog života.
– Istorija će me osloboditi
