Redovi i bučni demonstranti obe suprotstavljene strane bili su ispred suda prvog dana razmatranja ovog slučaja u kojem se odlučuje ko ima ovlašćenje da pokrene izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije - Vlada ili Parlament.

Ova pravna bitka ima velike ustavne posledice za odnos snaga Parlamenta i Vlade, i zapalila je već napetu atmosferu u Velikoj Britaniji oko toga ne samo kako već i da li (postoji mogućnost ne) napustiti EU, navodi agencija AP.

Viši sud je presudio u oktobru da je potrebno da poslanici daju zeleno svetlo da bi moglo da se krene sa postupkom izlaska iz EU.

Vlada je uložila žalbu na tu odluku, i pretres o tom slučaju počeo je danas u Vrhovnom sudu i trajaće četiri dana, dok se presuda očekuje tek u januaru.

Ishod će uticati na strategiju premijerke Tereze Mej za izlazak iz EU, dok suđenje ne rešava da li će se Bregzit dogoditi ili ne, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Kada se složio o održavanju referenduma o izlasku iz EU, Parlament je "očigledno očekivao" da je ministrima dozvoljeno da pokrenu Bregzit, rečeno je danas pred Vrhovnim sudom.

Državni tužilac Džeremi Rajt je danas rekao, iznoseći stav Vlade, da bi ona "legalno" iskoristila svoja "osnovna" ovlašćenja pozivanjem na Član 50 Lisabonskog sporazuma EU, kojim se pokreće izlazak neke zemlje iz Unije.

Predsednik suda Dejvid Njuberger otvorio je danas pretres rekaši da su sudije svesne jakih osećanja o britanskom članstvu u EU. On je ukazao da predmet nisu šira politička pitanja, već pravna pitanja, i da je dužnost sudija da ih razmatraju "nepristrasno i da o slučaju odluče u skladu sa zakonom".

"I tako ćemo i uraditi", rekao je on.

Sudija Njuberger je osudio pretnje nasiljem i uvrede upućene Đini Miler, jednoj od tužitelja koji se zalažu za to da Parlament treba da odluči o Bregzitu, a ne samo Vlada.

"Pretnje i uvrede ljudi zato što koriste svoje osnovno pravo da idu na sud, podriva vladavinu prava", rekao je Njuberger i zabranio objavljivane adresa Milerove i drugih osoba umešanih u proces.

Premijerka Tereza Mej planira da se do kraja marta iduće godine pozove na pokrene Član 50, i to koristeći vekovima stara "kraljevska ovlašćenja" koja ima Vlada. Tim ovlašćenjima koja tradicionalno drži monarh, ali ih sada koriste političari, dozvoljava se da se odluke o pristupanju ili izlasku iz međunarodnih ugovora donose bez glasanja u Parlamentu.

Predstavljajući argumente Vlade, državni tužilac Džeremi Rajt je rekao da upotreba posebnih ovlašćenja ne podriva Parlament, jer je Parlament vodio celokupan referendumski proces.

On je rekao da su poslanici 2015. godine izglasali Zakon o evropskom referendumu kojim su postavljena pravila za to, uz "opšte očekivanje... da će Vlada sprovesti njegov rezultat".

Rajt je rekao da Vlada ne koristi specijalna ovlašćenja "iz hira ili iz vedra neba", nego je to rezultat procesa u koji je Parlament bio u potpunosti i svesno uključen.

Odražavajući ustavni značaj ovog slučaja, svih 11 sudija Vrhovnog suda razmatra ovu žalbu, prvi put u punom sastavu od osnivanja Vrhovnog suda 2009. godine.