10. Kokoške najbolje znaju

Stari Rimljani su koristili ptice za gatanje. Ljudi na svim nivoima društvene lestvice vračali su proučavanjem vrsta ptica, njihovog oglašavanja i obrazaca leta po nebu. Kokoške su korišćene za predviđanje ishoda bitaka. Sveštenici bi rasuli žito ispred ispred posebno odgajani kokošaka i polet sa kojim bi ptice jele povezivali su sa stepenom uspeha koji će rimske trupe postići tog dana. Izgleda bizarno, ali je taj metod bio veoma uspešan bar u jednom slučaju. Tokom Prvog punskog rata protiv Kartagine, rimski konzul Publije Klaudije Pulher komandovao je rimskom mornaricom. On je koristio kokoške da mu kažu koji bi bio idealan dan za napad na flotu Kartagine. Kokoš je, međutim, bila potpuno nezainteresovana za njegov ratni plan i odbila je da jede. Pulher je bacio kokoške u more, rekavši "neka piju, kad neće da jedu". Naredio je da napad i pretrpeo težak poraz. Pulher je povučen u Rim i optužen pred sudom, ali ne zbog vojnog poraza, nego za svetogrđe ubistva svetih kokošaka. Osuđen je na progonstvo i uskoro je umro.

9. Kosti i oklopi kornjača

Kosti su među najrasprostranjenijim "instrumentima" za gatanje. Zulu plemena u Africi koristila su položaj razbacanih kostiju za proricanje. U staroj Kini pitanja su urezivana u kosti ili pisana na njima ili oklopima kornjača, koje su zatim zagrevane do pucanja. Vidovnjak je potom tumačio oblik pukotina i njihovu veličinu kako bi pronašao odgovor na postavljena pitanja. Prvi stanovnici Škotske gatali su pomoću ramene kosti skuvane životinje. Do odgovora se, međutim, nije stizalo lako. Ko je hteo da sazna budućnost, morao da je odvoji meso od kosti a da ne dotakne kost gvožđem (viljuškom ili nožem).

8. Ko ne voli hleb od ječma - taj je ubica

Gatanje hlebom je u antičkom svetu bilo popularni metod rešavanja zločina. Osumnjičene bi poređali u krug i svako bi pojeo parče osveštanog hleba ili kolača, napravljenih od ječma. Oni koji bi prošli bez posledica smatrani su nevinima, a krivac je bio onaj koga je posle tog zalogaja boleo stomak ili bi se jednostavno ugušio. Za krivce su proglašavani i oni kojima se nije dopao ukus. U delove hleba su najverovatnije dodavani i otrovi, pa bi pozlilo baš onome na koga se sudija okomio.

7. Krčanje creva

Budućnost se proricala i na osnovu "zvukova i znakova" stomaka. Vrač je tumačio zvuke varenja na osnovu iskustva. Neki naučnici veruju da su vidovnjaci koji su prevodili te zvukove (ili prosto na licu mesta izmišljali njihovo značenje) bili preteče današnjih trbuhozboraca. Renesansni pisac Fransoa Rable zabeležio je da je ovaj metod u Ferari "dugo koristila Đakoma Rodođina, stomačna proročica". Kasnije je taj vid gatanja prerastao u proricanje pomoću okruglih stvari, poput čaša ili kristalnih kugli, koje su i danas popularne.

6. Biser otkriva lopova

Proricanje pomoću bisera je drevni metod gatanja zasnovan na zagrevanju bisera dok ne "skoči" ili se ne slomi.  Stari narodi smatrali su da biseri imaju magične moći. To su jedini dragulji koje proizvodi živo biće. Cena bisera ukazuje da verovatno nisu često korišćeni za gatanje. Među uobičajenim načinima bilo je postavljanje bisera u metalnu posudu poput šerpe ili tiganja, koja se zatim zagrevala iznad vatre. Vrač bi potom glasno čitao spisak imena osumnjičenih za krađu. Čovek čije bi ime bilo pomenuto u trenutku u kojem je biser počeo da se pomera bio je proglašavan za krivca. Prema drugoj verziji, biser bi počeo da se pomera tek kada bi mu se približio krivac.

5. Samrtne muke

Žrtvovanje ljudi je jedan od najstrašnijih načina proricanja. Naučnici su pronašli dokaze za žrtvovanje ljudi u gotovo svim delovima sveta. Ljudska žrtva je često korišćena da bi se bogovi odobrovoljili, ali i za dobijanje odgovora od bogova. Iako je ova praksa bila vezana za proučavanje organa žrtvovanih ljudi i životinja, gatanje žrtvovanjem ljudi se oslanjalo na trenutak smrti. Gatalo se na osnovu samrtnih muka, broja i jačine krika umirućeg, smera šikljanja krvi ili smera u kojem je telo žrtve palo na pod. Među najčuvenijim slučajevima proricanja u istoriji zapadne civilizacije je i jedan na osnovu ljudske žrtve. Starorimski pisac Svetonije zabeležio je da je vidovnjak Spurina tako proricao pre nego što je upozorio Julija Cezara da se pazi martovskih ida.

4. Cijukanje miševa

U mnogim antičkim kulturima, miševi i pacovi su smatrani za znak predstojećih nesreća i katastrofa. Pored toga što je njihovo prisustvo bilo očigledan znak da su ugrožene prodavnice i magacini za žitarice, miševi su mogli da predvide nevolju svake vrste. Proricanje pomoću miševa je zasnovano na pokretima životinje u određenom prostoru ili na zvuku njihovog cijukanja. Možda oglašavanje propasti piskavim glasom malog miša izgleda divno, ali stari narodi su to uzimali za ozbiljno. Smatralo se da je glodanje miševa po blagu u rimskim hramovima nagovestilo Prvi rimski građanski rat, a diktator Fabije Maksim je ranije odstupio s vlasti pošto je cijukanje miša predvidelo njegovu propast.

3. Prstenje i visak

Stereotipni prikaz vidovnjaka kao osobe ogrnute svetlucavim šalovima i okićene šljaštećim nakitom najviše odgovara vidovnjacima koji su budućnost predviđali pomoću prstenja i dragulja. Postoje mnogi načini za ovu vrstu gatanja. Jedan od popularnijih je korišćen u srednjevekovnoj Evropi. Koristilo se sedam prstenova, od kojih je svaki bio od drugačijeg materijala i svaki se povezivao sa jednim danom u nedelji. Nije potpuno jasno kako se prstenje koristilo, ali se najverovatnije prstenje kotrljalo po stolu na kojem su bila ispisana slova alfabeta. Slova preko kojih bi prešao prsten smatrana su delom poruke. Današnji vidovnjaci koriste sličan način za gatanje tako što kroz običan prsten ili drugi mali predmet zakače na žicu, a odgovori su zasnovani na smeru u kojem se prsten ljulja.

2. Rastopljeni metal

Gatanje rastopljenim metalima je prvi put zabeleženo u staroj Grčkoj i starom Rimu, ali se osvajanjem proširilo do Nemačke i nordijskih zemalja. Lako topljivi metali, poput gvožđa i kalaja zagrevani su na vatri do topljenja, a zatim su potapani u hladnu vodu. Metal bi se trenutno stvrdnuo u najrazličitije oblike, koji su potom tumačeni. U Finskoj i danas postoji običaj da za Novu godinu svaki član porodice dobije malo parče kalaja u obliku potkovice da ga rastopi. Rastopljeni a zatim ohlađeni delovi se drže iznad plamena sveće, a njihove senke ukazuju šta će se dogoditi u godini koja dolazi.

1. Izmet

Da, izmet. Vidovnjaci i vračevi u nekoliko antičkih kultura proricali su budućnost čoveka uvidom u njegov izmet. Egipćani su otišli i korak dalje, pa nisu proučavali samo izmet, nego i ponašanje ponašanje buba balegara, koje valjaju izmet u lopte tokom rituala parenja. Brzina i pokreti balegara, kao i tragovi valjanja izmeta uzimani su u obzir za konačno proročanstvo. Buljenje u izmet da bi se otkrilo tajno znanje možda izgleda kao nešto što priliči samo varvarima iz prošlosti, ali današnji doktori i dalje upražnjavaju sličan metod, odnosno ispituju pacijentovu stolicu kako bi ustanovili njegovo zdravstveno stanje.