Na drugom mestu je Nacionalna liberalna partija (PNL) sa oko 20 odsto glasova birača, prenosi AP.

Na izborima u Rumuniji ubedljivo su pobedile socijaldemokrate, pa je na potezu sada šef države desnićar Klaus Johanis, koji bi još energičnije morao da se suprotstavi korupciji i založi se za pravnu državu, navodi radio Dojče vele.

Pobeda PSD nije iznenađenje. Sve ankete pre parlamentarnih izbora pokazivale su da oni imaju nedostižan rejting od 40 odsto glasova. Međutim, to da će oni, prema prvim rezultatima, moći da vladaju sami, predstavlja iznenađenje i za najsmelije partijske stratege, ocenjuje Robert Švarc.

Liberalno-konzervativni protivnici (PNL) potpuno su zatečeni. Oni su se tokom izborne noći potpuno nerealno nadali preokretu, što se ispostavilo kao potpuno pogrešna procena, ali pogrešna je bila i njihova predizborna kampanja: bez programa, bez jakih ideja, bleda i bezbojna.

Predsednik sada mora da nekome iz pobedničke partije ponudi mandat za formiranje vlade. Johanis je najavio da mandat neće dati nijednom kandidatu koji ima probleme s pravosuđem. Dragnea je zbog manipulacije izbora osuđen na dvogodišnju uslovnu kaznu zatvora, a protiv njega je pokrenut i proces zbog zloupotrebe službenog položaja.

Za sada je nejasno da li će Dragnea poželeti premijersko mesto i time se otvoreno suprotstaviti predsedniku države. Moguće je da on za prvo vreme predloži nekog drugog mandatara i time napravi korak ka kohabitaciji vlade i predsednika, ali se ne može isključiti ni mogućnost uzajamne blokade te dve institucije.

To bi moglo da dovede do pokretanja postupka smenjivanja predsednika države, jer pobednička stranka PSD sa savezničkom, liberalnom partijom ALDE, poseduje dovoljan broj glasova.

Johanis bi morao da pripazi da ga pobednici, skloni opanjkavanju predsednika, u potpunosti ne blokiraju. Pošto se pobednička partija PSD dosta bučno izjasnila protiv antikorupcionih akcija, predsednik države ne bi smeo da dozvoli ni najmanji korak u pravcu upodobljavanja pravosuđa i slabljenja pravne države.

Na izborima je pravo glasa imalo više od 18 miliona građana, a na glasanje je izašlo 39,5 odsto birača, što je oko dva procenta manje nego na prethodnim izborima 2012. godine, prenosi AP.